Banatski proizvođači pronašli računicu i oživeli farmu svinja

Cena žive mere svinja treći put za godinu dana pala je ispod granice rentabilnosti. Trenutno sa 110 dinara za kilogram, stvaraju se gubici od 1.000 do 1.200 dinara po komadu, kažu banatski proizvođači svinja. I pored ovako sumorne statistike, dvojica proizvođača su se udružila i oživela farmu svinja koja nije radila 30 godina.

Farma svinja porodice Vignjević iz Lazareva kod Zrenjanina pre ove bila je puna – daleke 1986. godine. Ni sada ne bi bilo 300 svinja u turnusu da mašinskom inženjeru Simi Vignjeviću poslovnu saradnju nije predložio doktor veterine Aleksandar Rodić.

"Izbor prasadi je njegov, izbor hrane je njegov, a što se tiče hranjenja, to preuzimam ja – od pravljenja hrane i ostalog. Turnus nam traje neka tri do tri i po meseca u zavisnosti od toga kakva se klasa dobije, da li su manje ili veće težine", kaže Simo Vignjević.

Ortačko udruženje muči niska cena tovljenika i uvoz jeftinog mesa, ali su zasad uspeli da obezbede siguran plasman u klanicu "Mrkšićevi salaši", koja ima drugačiju poslovnu politiku.

"To su svinje koje su danas na farmi, a sutra u maloprodajnim objektima. Reč je o svežem mesu, koje ljudi prepoznaju, za razliku od uvoznog mesa, koje je par puta zamrzavano i odmrzavano", naglašava veterinar Aleksandar Rodić.

Prilikom udruživanja za tov svinja, kažu stručnjaci, najbolje je da klanice preuzmu obavezu organizatora proizvodnje, da u sistem uključe proizvođače stočne hrane i farme koje bi proizvodile prasad.

"Smatram da bi bilo najbolje možda neki zadružni vid organizovanja tih poljoprivrednih proizvođača, kao i da se potpisuju ugovori sa klanicama, jer samo tako će oni znati da imaju siguran otkup na godišnjem nivou", kaže Gordana Aćimac iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanina.

U Evropskoj uniji su proizvođači često i akcionari u klanicama, a kod nas udruženja stočara pokušavaju da utiču na poboljšanje statusa usmeravajući svoje predloge ka državi. Jedan je da se zabrani uvoz živih tovljenika, jer su trenutno oni koji se proizvode u Srbiji najjeftiniji u Evropi.

broj komentara 3 pošalji komentar
(subota, 30. jan 2016, 23:44)
MACVANIN [neregistrovani]

Gde je tu realnost

Pogledao sam ovaj clanak na tv-u dva puta, kako i jos mnogo reportaza o svinjama i njihovom tovu. Mogu reci da ni jedana reportaza ne govori realno stanje tova svinja u trzistu. Ko kontrolise uvoz svinja u Srbiji-niko. Uvozi ko stigne i kad stigne. Ko uvozi svinje preko farme i da li ta farma zaista zadovoljava standarde da uvozi stoku, na osnovu kojih parametara se dobija F1 status i dozvola za uvoz. Da ne pricamo o kvalitetu mesa koji se uvozi. Danas sam bas pogledao ovau reportazu iznad,pricaju cena mala zbog produzenog tova od 180dana...Ko jos hrani danas svinje toliko dugo??? Ja sam licno proizvodjac ciste rase Veliki jorksir i tov svinja kod mene traje 3-5do 4-5meseci od prvog dana zivota praseta pa do predaje u klanicu. na sto komada svinja sa subvenciom od 1000din po predatom grlu, veterinarskom sluzbom(vakcina protiv kuge i obelezavanje)plus planirani preventivni troskovi (antibiotici protiv upale pluca itd...) 4000din,cena kukuruza i premiksa na ceni od 115din po tovljeniku na kraju tova ZARADA JE MINUS 40000 DINARA.Pa neka sad mi neko kaze da ima neke zarade na tovu svinja! Ja cu za sebe uvek imati pecenicu,slavsku trpezu i novmbarsko-decembarsku svinjokolju,dok drzava i klanice nece moci doveka da uvoze meso za gradove. Kad GRAD ustne iz fotelje i pita 110din meso zive vage,a u mesari 400din i kada GRADJANI stanu na most sa SELJACIMA na mostove i puteve protiv rezima pljackanja svima ce nam biti bolje. To je od mene.... Nadam se da necete mi banovati komentar sto je previse realan...

(subota, 30. jan 2016, 20:51)
anonymous [neregistrovani]

Bravo Banacani

Kad se hoce, moze se.....udruzeni mozemo sve.

(subota, 30. jan 2016, 19:23)
Vaso [neregistrovani]

Dobar prilog iz ZR

Dobro je ljudi uzimaju svoju buducnost u svoje ruke.
Mi treba da imamo:
(1) poljoprivredni fond (kontrolisan, naravno) koji bi pomagao poljoprivrednicima da naprave svoje biznise, farme i proizvode;
(2) kancelarije po celoj Srbiji gde bi ti poljoprivrednici mogli da se raspitaju o izvozu svojih proizvoda u EU, i da dobiju savete, popune papirologiju, itd.