Banatski proizvođači pronašli računicu i oživeli farmu svinja

Farma svinja porodice Vignjević iz Lazareva kod Zrenjanina pre ove bila je puna – daleke 1986. godine. Ni sada ne bi bilo 300 svinja u turnusu da mašinskom inženjeru Simi Vignjeviću poslovnu saradnju nije predložio doktor veterine Aleksandar Rodić.

"Izbor prasadi je njegov, izbor hrane je njegov, a što se tiče hranjenja, to preuzimam ja – od pravljenja hrane i ostalog. Turnus nam traje neka tri do tri i po meseca u zavisnosti od toga kakva se klasa dobije, da li su manje ili veće težine", kaže Simo Vignjević.

Ortačko udruženje muči niska cena tovljenika i uvoz jeftinog mesa, ali su zasad uspeli da obezbede siguran plasman u klanicu "Mrkšićevi salaši", koja ima drugačiju poslovnu politiku.

"To su svinje koje su danas na farmi, a sutra u maloprodajnim objektima. Reč je o svežem mesu, koje ljudi prepoznaju, za razliku od uvoznog mesa, koje je par puta zamrzavano i odmrzavano", naglašava veterinar Aleksandar Rodić.

Prilikom udruživanja za tov svinja, kažu stručnjaci, najbolje je da klanice preuzmu obavezu organizatora proizvodnje, da u sistem uključe proizvođače stočne hrane i farme koje bi proizvodile prasad.

"Smatram da bi bilo najbolje možda neki zadružni vid organizovanja tih poljoprivrednih proizvođača, kao i da se potpisuju ugovori sa klanicama, jer samo tako će oni znati da imaju siguran otkup na godišnjem nivou", kaže Gordana Aćimac iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanina.

U Evropskoj uniji su proizvođači često i akcionari u klanicama, a kod nas udruženja stočara pokušavaju da utiču na poboljšanje statusa usmeravajući svoje predloge ka državi. Jedan je da se zabrani uvoz živih tovljenika, jer su trenutno oni koji se proizvode u Srbiji najjeftiniji u Evropi.