Pravi se računica za poljoprivredne subvencije

Za poljoprivredu je ove godine izdvojeno 40 milijardi dinara iz budžeta , što je milijardu manji nego lane. Za subvencije je izvojeno isto, a do kraja meseca će se raspodeliti novac za stočarstvo, ratarstvo, kreditne podsticaje.

Za srpske poljoprivrednike dobra vest - subvencije u stočarstvu i premije za mleko ostaju iste. Oni koji još čekaju isplatu prošlogodišnjih subvencija strahuju da će pomoć države ove godine biti manja.

"Ako znamo da je prošle godine falilo 9,5 milijardi za subvencije, i ove godine imamo milijardu manje u budžetu ministarstva za subvencije, možemo zaključiti da će nam subvencije iako su najmanje u regionu biti još manje nego prošle godine", rekao je Jovica Jakšić iz
Nacionalne asocijacije poljoprivrednika.

A da li će dobiti manje od prošlogodišnjih 6000 dinara po hektaru odrediće nova računica, kada se budžet za biljnu proizvodnju podeli sa brojem prijavljenih hektara. Ono što se zna jeste da će se poljoprivrednicima i ove godine regresirati osiguranje od 40 odsto. Biće para i za kreditnu podršku.

"Radi se o oko 800 miliona dinara kojim ćemo sufinansirati kamatne stope za kredite tako da će poljoprivrednici u ovoj godini moći koriste povoljne bankarske kredite sa fiksnim kamatnom stopom od četiri odnosno šest odsto za nabavku životinja, mehanizacije, opreme", kaže ministarka  poljpoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.

To je i dalje skoro dvostruko više nego u Evropskoj uniji, upozoravaju stručnjaci.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da agrarni budžet mora biti mnogo veći, mora biti sa mnogo izraženijom razvojnom komponentom i mora se težiti učešću agrarnog budžeta u ukupnom budžetu Srbije najmanje 10 odsto.

"To bi dakle danas značilo oko milijarde evra", istakao je Prostran.

Dok je učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu unije 36 odsto, naš je devet puta manji - i ispod zakonskog minimuma od pet procenata.

Agrarni budžeti zemalja u regionu su na nivou našeg ili su veći kao u Hrvatskoj, koja sada, kao članica unije, ima veliku pomoć Brisela. Samo do 2020. samo iz fondova za ruralni razvoj biće joj raspoloživo oko 300 miliona evra godišnje.

"Ukupan proračun ministarstva poljoprivrede za 2015. godinu bio je gotovo 700 miliona evra od čega je na poljoprivredu i ribarstvo otišao najveći dio gotovo 500 miliona evra koje je isplaćeno poljoprivrednicima i ribarima. Od tih 500 miliona 355 miliona smo povukli iz preračuna EU", kaže Tihomir Jakovina, ministar poljoprivrede u tehničkoj vladi Hrvatske.

Srbija je dobila oko 14 miliona evra iz Unije, a uz dobre projekte može da povuče i 175 miliona iz evropskih fondova za ruralni razvoj. U međuvremenu Vlada je izdvojila duplo više novca za investicije nego lane - tri milijarde dinara.

"To praktično znači da ćemo podstaći investicije u poljoprivredi poput podizanja više godišnjih zasada, zatim investicije za preradu poljoprivrednih proizvoda, kroz nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, voća, povrća. Kroz ove mere ćemo podstaći i organsku proizvodnju", kaže Snežana Bogosavljević Bošković.

Poljoprivrednici će, dakle, ove godine imati više novca na raspolaganju jedino ako žele da povećaju proizvodnju, a na osnovu ovogodišnjih iskustava i rezultata, Vlada će krojiti budžet za narednu godinu za koji se svi nadaju da će biti razvojni i sa više novca.

broj komentara 0 pošalji komentar