Borisov: "Južni tok" postaje "Bugarski tok"

Obraćajući se bugarskom parlamentu, Borisov je najavio da će se o mogućnostima snabdevanja Bugarske ruskim gasom razgovarati 27. i 28. januara u Sofiji, na sednici bugarsko-ruske međuvladine komisije za ekonomsku saradnju koja se nije srela nijednom u poslednjih pet godina, preneo je EurActiv.com.

Borisov je u parlamentu odgovarao na pitanja poslanika o sudbini "Južnog toka", gasovoda kojim je ispod Crnog mora ruski gas trebalo da stiže do Bugarske i preko Srbije, Mađarske i Slovenije, do Italije i Austrije.

"Južnim tokom" je trebalo da ide 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa godišnje, a glavni akcionari u projektu bili su ruski "Gasprom" i italijanski ENI.

Rekavši da je "Južni tok" istorija, bugarski premijer je juče u parlamentu istakao da sada prioritet predstavlja čvorište nazvano Balkan u blizini crnomorske luke Varna.

To čvorište, prema njegovim rečima, snabdevalo bi se gasom iz Rusije kroz dve cevi ispod mora kapaciteta 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje svaka, kao i gasom iz Azerbejdžana i sa lokalnih nalazišta u Bugarskoj i Rumuniji.

Nezavisni poslanik Velizar Enčev osvrnuo se na gasovod "Turski tok", koji je trebalo da zameni "Južni tok". Međutim, sada ni od tog projekta nema ništa zbog tenzija između Moskve i Ankare, nakon što je Turska oborila ruski avion u blizini sirijske granice.

Enčev je pitao Borisova šta vlada radi da ponovo pokrene "Južni tok".

"Upravo govorim o 'Bugarskom toku', ne o 50-50 projektu s ruskom kompanijom, već o 100 odsto bugarskom vlasništvu nad cevima", odgovorio je Borisov.

U kompaniji "Južni tok" bugarska kompanija je trebalo da bude vlasnik 50 odsto cevi koje idu preko bugarske teritorije.

"Biće to 'Bugarski tok' i ako ruska strana pristane da prodaje svoj gas na našoj granici, biće dobrodošla. A mi ćemo poštovati odredbe Trećeg energetskog paketa i neće biti sankcija Evropske komisije", istakao je bugarski premijer.

Planove za dovođenje ruskog gasa ispod Crnog mora Borisov je obznanio i na samitu EU 17. i 18. decembra. Taj samit bio je i poprište sukoba oko planiranog proširenja gasovoda "Severni tok 2", kojim preko Baltičkog mora ruski gas stiže do Nemačke.

Rusija inače namerava da zaustavi slanje gasa preko Ukrajine, koja će u tom slučaju ostati bez taksi za tranzit od tri milijarde evra godišnje.

Bugarski list Dnevnik piše da upućeni smatraju da je malo verovatno da se Rusija upusti u projekat dovođenja gasa ispod Crnog mora do Bugarske, s obzirom na pad cena energenata i opadanje tražnje gasa u Evropi.

Veruje se da je Rusija mnogo više zainteresovana za izgradnju naftovoda Burgas-Aleksandropulos, koji bi zaobišao Bosfor.

Kako se ocenjuje, "paket aranžman", koji bi uključio oba velika infrastrukturna projekta, verovatno bi zadovoljio i Sofiju i Moskvu.