Petrović: Još jedna godina ekonomskih izazova

Prošla godina bila je prelomna zbog reformi koje su morale da se sprovedu, ali će privreda ove i sledeće godine, kažu u Vladi Srbije, imati brži rast od dva, odnosno tri odsto BDP-a. Najavljuje se više puteva, veće plate i penzije, više investicija, bolji rad javnih preduzeća.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je u smanjenju deficita postignut dobar rezultat, ali da je rano da se proglasi da je taj problem okončan. 

Kako biste ocenili 2015. godinu - da li su u pravu oni koji kažu kako smo se nadali dobro smo se udali?

-Od ukupnog planiranog smanjenja deficita za tri godine u ovoj 2015. godini ostvareno je 60 odsto. Taj rezultat je postignut pre svega smanjivanjem plata i penzija, a dodatno je pomogla i nešto bolja naplata poreza.

Šta Srbiju čeka u 2016?

-Ova godina kao i 2017,  iako izgleda da preostaje lakši deo posla i da je najveći deo urađen prošle godine, biće značajan izazov, zato što su najveće mere kao što su smanjenje plate i penzije, već iskorišćene tako da preostaju druge mere a to je racionalizacija broja zaposlenih u državnoj upravi kao i kontrola zamrzavanja plata i penzija koji treba da daju rezultat u 2016. i zatim 2017. godini. Bilo bi preuranjeno proglasiti da je problem s deficitom okončan i da možemo da popustimo u fiskalnoj konsolidaciji.

Da li imamo razloga da strahujemo od rasta javnog duga?

-Postoji opasnost da javni dug nastavi da raste. Ako se dovoljne uštede ne postignu u 2016. i 2017. godini može da se desi da se deficit trajno stabilizuje, u tom slučaju bi javni dug nastavio da raste i može da se desi da se deficit stabilizuje, javni dug da raste i time bi se udaljili od cilja, i ponovo mogli da budemo pred krizom javnog duga.

Šta je najveći izazov i najveća pretnja da se planovi Vlade ne ostvare?

-Najveća opasnost i izazov jesu reforme javnih preduzeća, restrukturiranje, reforma i racionalizacija broja zaposlenih i povećanje javnih investicija. Planovi su doneti, nije se promenilo nešto. Slični su planovi postojali i za 2015. Malo je urađeno. Sada postoje konkretniji planovi kao što je smanjivanje broja zaposlenih u EPS-u za 1.000, u Železnici za 2.700, ali tek ćemo videti da li će se ostvariti.

A šta će biti na mikroplanu - odnosno u novčanicama svakog od nas, hoćemo li i ko imati više para?

-Više ne može da se očekuje. Rast će sledeće godine biti oko 1,7, a to je nedovoljno da se poveća potrošnja. Stagniraće verovatno oko nule.