U legalne tokove će biti vraćeno milijardu evra

Predstavnici Vlade Srbije, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Saveza za fer konkurenciju predstavili su program na Nacionalnoj konferenciji "Siva ekonomija i konkurentnost".

Prema rečima predsednika UO NALED-a Vladana Atanasijevića, ključne mere će biti efikasniji nadzor nad tokovima sive ekonomije i jačanje institucija, bolja koordinacija inspekcija, saradnja, smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja za privredu i građane, unapređenje sistema procesuiranja krivičnih dela, unapređenje sistema fiskalizacije, poreske olakšice za preduzetnike, sučeljavanje sa suvišnom birokratijom i jačanje svesti građana o negativnim posledicama sive ekonomije.

Atanasijević je rekao da na Nacionalnom programu radilo više od 100 učesnika iz javnog i privatnog sektora, organizacija civilnog društva i stručnjaka, a važnim je ocenio to što je Vlada direktno uključila privredu u rad stručne grupe.

Prema analizama NALED-a, zbog sive ekonomije budžet Srbije je svakog dana uskraćen za osam miliona evra, a svaki građanin je zbog toga oštećen za jednu prosečnu platu.

Novac koji država gubi zbog sive ekonomije bio bi, prema njihovoj računici, dovoljan da svaka opština u Srbiji dobije novi dom zdravlja (609 miliona evra), da se rekonstruišu i opreme sve opšte i specijalne bolnice (439 miliona evra), finansiraju plate vatrogasaca, policajaca i lekara (963 miliona evra), a ostatkom novca da se prepolovi deficit budžeta.

Predsednik UO NALED-a rekao je da su 2016. i 2017. proglašene godinama borbe protiv sive ekonomije i da je cilj Srbije da sivu zonu spusti na nivo na kojem je bila u 11 zemalja srednje i istočne Evrope u trenutku kada su pristupale EU.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Majkl Kirbi istakao je da siva ekonomija onemogućava ekonomski razvoj Srbije i da je nacionalni program za njeno suzbijanje pravi korak u borbi protiv takvog poslovanja.

Konstatujući da nijedna zemlja ne može da u potpunosti eliminiše sivu ekonomiju, Kirbi je dodao da je važna borba protiv nje i čestitao premijeru i Vladi Srbije što su odgovorili na zahteve srpske poslovne zajednice i inostranih investitora.

Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije omogućiće veću saradnju između inspekcijskog nadzora i sudova u borbi protiv sive ekonomije, ali i ohrabriti građane da se uključe u tu borbu, rekao je Kirbi i poručio da će to pomoći Srbiji da postane još snažniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Ambasador Nemačke u Beogradu Aksel Ditman rekao je da siva ekonomija ima negativan efekat na poslovnu klimu i ekonomski rast zemlje i da je zato, pre svega, potrebno da građani shvate da i sebi i drugima štete ako ne plate porez.

Ditman je ocenio da je ekonomska reforma definisana programom sa MMF-om nastavila borbu protiv sive ekonomije, kao i da se već povećava javni prihod po tom osnovu.

Vlada je, kako je rekao, pokazala da nastoji da smanji udeo sive ekonomije.

"Ovaj trud će poslati važan signal na putu Srbije ka EU i stranim investitorima, poslaće poruku o transparentnosti, stabilnosti i vladavini prava", poručio je Ditman.

MMF i EU su, podsetio je ambasador Nemačke, poboljšale prognoze rasta za Srbiju za ovu godinu, a dalja borba protiv izbegavanja plaćanja poreza će, kako smatra Ditman, ojačati ovaj pozitivan trend.

Ambasador je podsetio i da je nemačka vlada sarađivala sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom, te da je za reformu javne uprave u Srbiji od Nemačke stiglo 8,2 miliona evra.

Udovički: Raste broj prijavljenih radnika

U prethodnih deset meseci prijavljeno je skoro 15.000 neregistrovanih zaposlenih, rekla je potpredsednica Vlade Kori Udovički, koja je poručila da je za borbu protiv sive ekonomije najvažnije da društvo promeni odnos prema plaćanju poreza.

"Prijavljivanje radnika raste na bitno brži način nego što je bilo ranije", rekla je Udovički i dodala da je prijavljeno 3.000 preduzetnika više.

Udovički, koja je i ministarka državne uprave i lokalne samouprave, smatra da je to samo početak, te je za naredni period, pored jačanja svesti i promene odnosa države, najavila i rad na podešavanju fiskalnih podsticaja.

"Podsticaji će izgledati tako da rezultat bude da se što manje isplati da izbegavamo porez, a da se više isplati da se on plaća", rekla je Udovički.

Predviđeno je, kako kaže ministarka, da se stimulišu oni koji redovno plaćaju poreze i prijavljuju radnike. Ipak, to mora, kako je istakla, pažljivo da se uradi.

"Moramo da zaštitimo poreske prihode i da nastavimo na putu smanjivanja budžetskog deficita. Pokušavamo da proširimo poreski obuhvat. Ovim programom je identifikovano smanjenje opterećenja za one koji su već dobre platiše, ali to mora korak po korak da se radi", rekla je Udovički.

Potpredsednica Vlade je dodala da bi povraćaj mogao da dođe u obzir, ali tek nakon perioda istrajnog pridržavanja propisa i plaćanja poreza.

"Oni koji se pokažu kao izuzetno dobri, biće na nekoj vrsti 'bele liste', kako bi se videlo ko su oni privrednici koji se drže propisa. Oni bi mogli da dobiju podsticaje", rekla je Udovički.

Ministarka je navela da je dobijala informacije od preduzetnika koji su zatvarani po nedelju dana za poreske prekršaje, koji su smatrali da kazna nije u proporciji sa prekršajem.

"Mora da se podesi odnos i da se vodi računa o tome kakav je prestup učinjen sa tim kako bi trebalo da se kazni. Ne može sve ni da se propiše. Mora da postoji i zdravorazumska procena onoga ko radi, ali ipak ne govorim o velikoj diskreciji i ona je štetna", rekla je Udovički.

Potpredsednica Vlade rekla je da izmene svih poreskih zakona moraju da se urade i usvoje u naredne dve godine, do aprila 2017. godine.

Već sada se, kako je rekla, radi na korekcijama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se često mora podešavati promenama u realnosti.

Prema njenim rečima, anketa koju je sproveo USAID među predstavnicima malih i srednjih preduzeća pokazala je da je poreska naplata povećana prošle godine.

"Da bismo nastavili borbu protiv sive ekonomije važan element je da se odnos građana, ali ne samo njih, promeni prema plaćanju poreza, kao i odnos državne uprave prema građanima i privrednicima, kako bi se razvilo partnerstvo u prikupljanju budžetskih prihoda i usklađivanju sa zakonskim procesima", poručila je Udovički.

Upitana šta je u tom kontekstu planirano za privrednike koji su na listi najvećih poreskih dužnika, koja je javna, ministarka je rekla da je to drugi set mera.

"Reč je o finansijskoj disciplini i smanjuje se prostor i broj onih koji ne plaćaju porez. Smanjuje se i broj privrednika i iznos neplaćenog poreza. Važno je i da merama ne ubijemo privrednika time što sada, kada uvodimo finansijsku disciplinu, tražimo da se uplate svi dugovi odjednom. Ako pogledate podatke, ti se brojevi smanjuju", rekla je Udovički.