Potrebno unapređenje sistema javnih nabavki

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović u uvodnom obraćanju istakla je da je jedan od najvećih izazova na kojem bi trebalo da se radi naredne godine kada je reč o javnim nabavkama pitanje odnosa ponude sa najnižom cenom i kvaliteta usluge.

Kako je istakla Mihajlovićeva, u velikom broju slučajeva ispostavilo se da je to što je zakonska obaveza da se izabere ponuda sa najnižom cenom zapravo problem, jer kvalitet ponude ne bude na očekivanom nivou.

Kao primer navela je izgradnju Žeželjevog mosta u Novom Sadu, čiji je izvođač izabran putem javne nabavke za cenu od 40 miliona evra, a dobijen je izvođač koji je, kako je rekla, kasnio, dok se cena kroz anekse ugovora povećala na 60 miliona evra.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je istakla da je Zakon o javnim nabavkama doprineo srpskoj privredi, ali je dodala da će u 2016. morati još temeljnije da se poradi na tom sistemu.

"Za mene je pozitivan rezultat kada vidim da je od ukupnog broja javnih nabavki, bez poziva zaključeno samo pet odsto, dok je pre dve godine to bilo 28 odsto", rekla je Mihajlovićeva.

Podatak da od ukupnog broja zaključenih ugovora 43 odsto ima samo jednog ponuđača Ministarka je ocenila kao "ne sjajan rezultat", ali je konstatovala da je to stanje u kojem se nalaze kompanije koje često, kako je rekla, nisu želele da same daju ponude zbog svog finansijskog stanja.

Mi smo ih u Ministarstvu saobraćaja okupljali i predlagali da se udruže, rekla je Mihajlovićeva i istakla da toliki broj ugovora sa jednom ponudom predstavlja stanje konkurentnosti srpske privrede.

"Godina 2017. je godina u kojoj se menja zakon, još više nego što je sada izmenjen, dok ćemo u 2016. da radimo na suštinskim izmenama", rekla je Mihajlović.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Majkl Kirbi saglasio se sa ministarkom Mihajlović da najniža cena ne donosi uvek kvalitet.

Kao primer naveo je održavanje higijene zgrade ambasade SAD, za čije čišćenje je bila zadužena firma s kojom je ugovor sklopljen posle raspisane javne nabavke.

Kirbi je rekao da, iako najjeftiniji, nisu dobro obavljali posao i da ambasada nije bila dovoljno čista.

"Kada sam tražio drugog čistača rekli su mi da ne možemo jer je ova firma zaposlena preko javnih nabavki, a osnov je bila najniža cena. Odustali smo od te kompanije, platili smo drugu duplo više, ali sada je ambasada čista", rekao je Kirbi i zaključio da nije potrebno uvek kupiti najskuplje, ali da cena ne sme da bude presudna ukoliko se traži kvalitet.

U pauzi konferencije novinari su pitali direktora Uprave za javne nabavke Predraga Jovanovića zašto je mali broj ponuđača po konkursu, na šta je odgovorio da istraživanja pokazuju da najveći broj ponuđača radi u otežanim uslovima i ima problem s likvidnošću.

"Neophodno je da se udružuju, da se razmotre uslovi i kriterijumi za njihovo učešće na tenderima, ali i da se otvori dijalog između naručilaca i ponuđača da bi se videlo gde su problemi i šta je moguće učiniti u okviru zakona da bi se privukao veći broj ponuđača", rekao je Jovanović.

Na pitanje zašto 43 odsto ispitanika smatra da je korupcija prisutna u oblasti javnih nabavki, Jovanović je rekao da je 90 odsto njih reklo da nije imalo priliku da vidi i učestvuje u tome, na šta je zaključio da je reč o percepciji.

Dodao je da nema tačnih podataka o neregularnostima, već je reč samo o percepciji, koja,kako je konstatovao, svakako deluje tako da odvraća jedan deo ponuđača.

Lek za to bi mogao biti bolji mehanizam sankcija, ocenio je Jovanović i podsetio da Uprava za javne nabavke ima savetodavnu ulogu, a da ključnu ulogu u suzbijanju korupcije imaju pravosudni organi i policija.