Rast BDP-a u trećem kvartalu u odnosu na 2014.

Republički zavod za statistiku saopštava da desezonirana serija podataka pokazuje pad BDP-a u trećem kvartalu od 0,4 odsto, u poređenju sa prethodnim kvartalom.

Napominje se da je kvartalni BDP obračunat prema proizvodnom i rashodnom pristupu, u tekućim i stalnim cenama.

Posmatrano po delatnostima, u trećem kvartalu 2015, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u građevinarstvu i iznosi 18,3 osto.

Sledi industrija i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, gde je rast 8,3 odsto i finansijske delatnosti i osiguranja, sa rastom od pet odsto.

Prema agregatima upotrebe bruto domaćeg proizvoda, u trećem kvartalu 2015. u odnosu na isti period 2014, realni rast zabeležen je u izdacima za finalnu potrošnju države 0,8 odsto, bruto investicijama u osnovne fondove 10,1 odsto, izvozu robe i usluga 8,8 odsto i uvozu robe i usluga 5,4 odsto.

Realni pad, posmatrano prema agregatima, zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava i iznosi 0,6 odsto i izdataka za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) od dva odsto, navodi se u saopštenju RZS.

Oktobarski rast industrijske proizvodnje 7,8 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru 2015. godine veća je za 7,8 odsto nego u istom mesecu prošle godine, dok je u prvih 10 meseci ove godine veća za 7,6 odsto nego u istom periodu 2014, objavio je Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi u saopštenju, u oktobru 2015. snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija imali su rast od 28,3 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, rudarstvo je zebeležilo rast od 10,9 odsto, a prerađivačka industrija rast od 3,2 odsto.

Došlo je do rasta u proizvodnji energije od 24,2 odsto, u proizvodnji intermedijarnih proizvoda od 6,4 odsto, trajnih proizvoda za široku potrošnju od 5,5 odsto i kapitalnih proizvoda gde je rast bio 3,1 odsto, dok je smanjenje za 2,5 odsto zabeleženo u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju.

Obim industrijske proizvodnje u oktobru 2015. godine, u odnosu na oktobar 2014, godine imao je rast kod 17 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 63 odsto a pad u 12 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 37 odsto.

Kako navodi RZS, najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje imale su proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, ostale prerađivačke delatnosti i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za oktobar 2015, u odnosu na septembar 2015, pokazuje da je ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 0,6 odsto i da je u prerađivačkoj industriji rast 0,8 odsto.

Proizvodnja malih preduzeća (broj zaposlenih manji od 50) koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih pjedinica iz sektora prerađivačke industrije.

Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u oktobru 2015. godine, u odnosu na prosek 2014. godine u ukupnoj industrijskoj proizvodnji veća je za 17,2 odsto, a u prerađivačkoj industriji veća je za 15,8 odsto.

Spoljnotrgovinska razmena oko 23,589 milijardi evra

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije od januara do oktobra 2015. bila je oko 23,589 milijardi evra, što je za 6,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Iskazano u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih deset meseci 2015. godine bila je oko 26,34 milijardi ili za 11,7 odsto manja nego u istom periodu prošle godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od oko 10 milijardi evra ili za 8,3 odsto više u nego u periodu od januara do oktobra 2014. godine, dok je uvoz poveća za 5,4 odsto, na 13,54 milijardi evra.

Deficit u prvih deset meseci ove godine bio je oko 3,48 milijardi evra, što je smanjenje od 2,1 odsto u odnosu na isti period 2014. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 74,2 odsto i veća je u odnosu na isti period prethodne godine, kada je bila 72,3 odsto.

U strukturi izvoza i uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (53,3 odsto i 59,4 odsto), roba za široku potrošnju (38 i 18,9 odsto) i oprema (8,8 odsto i 12,1 odsto).

Prema podacima RZS, u prvih deset meseci ove godine spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,1 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti spoljnotrovinski partner su zemlje CEFTA sporazuma, s kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,44 milijardi dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda kao i izvoza proizvoda od metala i raznih gotovih proizvoda.

U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri bili Italija (1,86 milijardi dolara), Nemačka (1,39 milijardi dolara) i Bosna i Hercegovina (991 miliona dolara), Rumunija (651 miliona) i Rusija (596,4 miliona dolara).

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u uvozu su Nemačka (1, 88 milijardi dolara), Italija (1,6 milijardi dolara), Rusija (1,49 milijardi dolara), Kina (1,26 milijardi dolara) i Mađarska (720 miliona dolara).

Povećan promet robe

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u oktobru 2015. godine bio je u tekućim cenama veći za 7,8 odsto nego u septembru, a u stalnim cenama uvećanje je bilo 8,2 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U poređenju sa oktobrom prošle godine promet je u tekućim cenama bio veći za jedan odsto, a u stalnim cenama, kad se isključi inflacija, za 2,4 odsto.

Za deset meseci ove godine promet robe je u tekućim cenama bio veći za 1,1 odsto nego u istom prošlogodišnjem periodu, dok je u stalnim cenama povećanje iznosilo 1,9 odsto.