Praznik zaboravljen, prasići opstaju

Miloš Ješić i Milorad Perišić iz Požege ovih dana imaju pune ruke posla. Za zimsku trpezu svinjokolj i dalje nema alternativu. Mesari su traženi kao i svakog novembra, uprkos upozorenju Svetske zdravstvene organizacije da su specijaliteti koje pripremaju kacerogeni.

"Razlika je jedino u broju svinja što je prošle godine neko imao jednu svinju ove godine ima tri svinje", kaže mesar Milorad Perišić.

Mesar Miloš Ješić kaže da što se tiče njihovog posla nema nikakve razlike jer za sezonu klanja pred 29. novembar svake godine stigne od 120 do 150 svinja.

Domaćini ne sumnjaju da je meso stoke koju uzgajaju zdravo. Ipak, pre nego što zamešaju čvarke, šalju ga na proveru.

"Novembar je udarni za nas, tradicionalno u našim krajevima zbog svinjokolja, meso je bilo ispravno nema trihinele", kaže veterinar Dragoljub Bulić.

Slanina, kobasice, čvarci u trgovinama još ne nose upozorenje da su štetni po zdravlje. Možda zato i nema mnogo onih koji dva puta razmisle pre nego što ih uzmu sa rafa.

I dok neki građani ne odustaju od pršute i slanine, drugi kažu da su iz svakodnevne ishrane izbacili meso. 

"Kupovina mesa mesnih prerađevina je na standardnom nivou u poslednjem kvartalu godine čak tradicionalno na našem tržištu je povećan nivo prodaje", kaže Olivera Ćirković iz "Univereksporta".

Prodaja ne pada, ali raste zainteresovanost za savete nutricionista.

"Pitaju koliko, čega, kako. Kada ste umereni, to znači da jedanput sedmično vi sebe možete da častite. Ali to ne znači da će biti i doručak i večera. Ukoliko vi hoćete da uzimate sušeno meso, onda neka to bude apsolutno meso kao što je pršuta, govedina, ali je važn da je čisto meso", navodi nutricionista Milka Raičević.

I potrošači i proizvođači su očito spokojni, iako resorna ministrastva i dalje nemaju jasan stav o mogućoj štetnosti crvenog mesa i prerađevina. Očekuje se preporuka koja bi trebalo da zaštiti i jedne i druge.