Novo rešenje za zadužene u "švajcarcima" na pomolu

Kada je reč o kreditima u švajcarskim francima, postoje četiri modela koje su banke letos predložile klijentima sa problemom u otplati. Ti modeli, međutim, nisu dali željene rezultate pa će ih zameniti nova preporuka radne grupe.

"Tamo gde je obaveza veća od individualnog ili porodičnog dohotka, da predložimo bankama da reprogramiraju te obaveze i da im izađu u susret. Mi ne želimo da ulazimo u detalje tog reprograma, ali neki pokazatelji govore da bi čak jedna trećina rate mogla da se smanji", kaže ministar finansija Dušan Vujović, koji je i član Radne grupe za rešavanje problema stambenih kredita u "švajcarcima".

Zoran Mihajlović, koji je podigao kredit u "švajcarcima" za kupovinu stana, smatra da ima osnova da mu banka izađe u susret i posle sedam godina smanji ratu na podnošljivi nivo. 

"Otprilike mi je rata bila jedna trećina plate kada sam ga uzeo. Sada mi je rata skoro cela plata i vrednost te nekretnine je pala, tako da smo mi u bezizlaznoj situaciji, kaže Mihajlović.

Ministarstvo finansija bi bankama koje prihvate reprogram pružilo poreske olakšice. Nacionalna korporacija za garantovanje stambenih kredita proširila bi bazu osiguranja, a Narodna banka Srbije reprogramirane kredite ne bi klasifikovala kao problematične, čime bi se smanjili troškovi.

U Udruženju klijenata "Efektiva", koje je deo radne grupe, kažu da su za rešenje najzainteresovanije grčke banke, dok austrijske banke imaju tvrđi stav o tome.

"Jedan od tih predloga koji je razmatran na sastanku radne grupe podrazumeva otpis glavnice. Dakle, u startu se otpiše 20 odsto glavnice nakon čega se, ako klijent uredno izmiruje obaveze do kraja otplate, ta glavnica na kraju i trajno briše. Dakle, nije kao što je pisalo u medijima da se 20 odsto godišnje otpisuje, već 20 posto jednokratno", kaže Dejan Gavrilović iz "Efektive".

Rešenje za te kredite će ubrzati i različite presude sudova jer je oko 1.500 klijenata zaduženih u "švajcarcima" dobilo sporove protiv banaka. Odluke se obrazlažu da, ako banke zaračunavaju valutnu klauzulu, onda ne mogu da naplaćuju i promenljivi deo marže.

"Kamatna stopa je cena a valutna klauzula je element obezbeđenja – to su različite kategorije i to je nepoznavanje ekonomske suštine. Mi ćemo imati razgovore sa sudijama i pokušaćemo da im to objasnimo. Evo sada, recimo, kurs miruje – da li to znači da kamate ne treba uopšte naplaćivati", pita sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Trajno rešenje klijenti će ipak morati da nađu u zajedničkom dogovoru sa bankom, i to će raditi od slučaja do slučaja. U međuvremenu, oko 16.000 kredita, ili svaki šesti od ukupno tri i po milijarde evra nenaplativih kredita u Srbiji, odnosi se na one indeksirane u "švajcarcima".