Kakvi su rezultati naplate poreza na imovinu

Vlasnici stanova su savesnije platiše od vlasnika preduzeća. Međutim, ima i stanova čiji se dug za porez na imovinu meri milionima.

Zgrada za izdavanje lokala u Ulici Braće Jerković, prvi je i za sada jedini objekat koji je prinudno prodat zbog velikog duga za porez na imovinu. Dug je bio šest i po miliona dinara, poreznici su oglasili prodaju zgrade, i iz trećeg pokušaja za nju dobili dva miliona dinara.

Još tri objekta imaće sličnu sudbinu, a dobra strana je što je daleko veći broj vlasnika u poslednjem trenutku pred oglašavanje prodaje, platio porez. Prinudnom naplatom u Beogradu je od početka godine prihodovano 175 miliona dinara.

"Nekako smo se opredelili da to budu nepokretnosti i otprilike prinudna naplata iz zarada, penzija eventualno, i potraživanja tipa iz zakupa izdatog poslovnog prostora od poreskog obveznika koji duguje", navodi Slavica Gvozdić iz Uprave prihoda u Beogradu.

Manje opštine su u većoj meri posegle za popisom imovine koja do sada nije oporezivana.

"To je već dalo rezultate u ovoj kalendarskoj godini – mi smo na devetomesečnom nivou imali 91 odsto izvršenja, od planiranih 16 miliona. Tako da smo rebalansom povećali planirani prihod za 20 miliona do kraja godine", napominje predsednik Opštine Botagić Nenad Bescerovac.

Branko Ljuboja, načelnik Uprave prihoda Opštine Žitište, kaže da je ta opština u 2015. od poreza na imovinu povećala prihode za 30 odsto.

Cilj lokalnih samouprava je da budu što efikasnije u naplati poreza, jer nadležni i za iduću godinu najavljuju smanjenje dotacija iz republičkog budžeta. Porez na imovinu bi, kažu, posle transfera iz republike i poreza na zarade morao da bude po značaju treći prihod opštinskih kasa.