Srpski lešnik u "Ferero" kuglici

Leska se u Srbiji dugo smatrala samo šumskom vrstom drveta. Međutim, u novije vreme zemljoradnici su počeli da gaje leske, posebno za industrijsku preradu lešnika i kao sadni materijal. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da čak tri četvrtine teritorije Srbije ima idealne uslove za uzgoj lešnika.

Da li bismo od uvoznika mogli da postanemo konkurenti na tržištu znaće se od decembra, kada počne saradnja sa italijanskom kompanijom "Ferero", koja planira da obrazuje proizvođače i otkupljuje lešnik za svoju konditorsku proizvodnju.

Nekada su padine leskovačke kotline bile obrasle šumom leske, a po njemu je i grad u novije doba dobio ime. Danas lešnik gaji tek poneko domaćinstvo.

U selu Ždeglova nadomak Lebana, Slavko Đokić je, pre 13 godina, zasadio lešnik. Sa pet hektara ubrao je šest i po tona, kako kaže, dvostruko više nego prošle godine i to zahvaljujući navodnjavanju.

"Ulaganja su velika, dugoročno se čeka da bi se isplatilo, najmanje pet do sedam godina", rekao je Đokić.

I pored toga što su potrebna velika ulaganja i što se dugo čeka na prvi rod, stručnjaci preporučuju uzgajanje lešnika.

"Ono što smo primetili jeste da je podignuto dosta novih zasada. Ove godine je i primetno da su neki u dobroj formi, da se intenzivno obrađuju, i da je to jedan pokazatelj da na ovom prostoru postoje agrotehnički uslovi za uspevanje ove kulture", kaže profesor agronomije Jovica Đonović.

Prema proceni Ministarstva poljoprivrede, trenutno je u Srbiji pod zasadom leske oko 1.200 hektara. Cilj je da se poljoprivrednici podstaknu da uzgajaju kvalitetne italijanske sorte lešnika, posebno u Topličkom, Pčinjskom i Pirotskom okrugu, ali i u Sremu i delu Bačke.

"Ono što Ministarstvo dodeljuje budućim proizvođačima to su subvencijska sredstva za kupovinu sadnog materijala, zatim za postavljanje naslona za obradu zemljišta, za hemijsku analizu zemljišta, maksimalan iznos sredstava od kojih korisnik može da dobije do dva miliona dinara", kaže Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede.

Italijani su, posle Turske, drugi po proizvodnji lešnika. A kompanija "Ferero", proizvođač popularne "nutele", za koju zna čitav svet, na svoju mapu ulaganja ucrtala je i Srbiju.

"Kompanija 'Ferero' zna da Srbija ima odlične agroekološke uslove za gajenje lešnika, žele da pomognu da što više zasada bude na vašoj teritoriji. Njihov model investiranja predviđa otkup lešnika od domaćih proizvođača, a u međuvremenu obučavaju proizvođače i savetuju ih kako da poboljšaju proizvodnju i koje sorte da gaje", rekao je Marko Leone, prvi sekretar za ekonomska pitanja Ambasade Italije.

Proizvodnja lešnika u Srbiji trenutno podmiruje tek desetak procenata potrebnih količina. Ostatak se uvozi, uglavnom iz Turske, za šta se godišnje plati i do deset miliona evra.

Najveći kupci lešnika u svetu su konditori koji otkupe oko 75 odsto svetske proizvodnje, a samo "Ferero" čak 27 odsto.

broj komentara 8 pošalji komentar
(utorak, 03. nov 2015, 08:57)
Drinski [neregistrovani]

Zašto uvek stiže kad on nije tu?

Neće ni lešnik dati rod u vreme kad mi hoćemo da ga pokupimo.Rile se pita:"Kako da dobijemo sadnice lešnika i zasadimo na napuštenom dedinom imanju na Staroj planini?"A da li je razmislio da u međuvremenu malo sredi (okopa, oreže i popuni) stari voćnjak koji uvek daje rod kad on nije tu?Moraš češće obilaziti dedovinu sa alatom i elanom za bar malo rada...

(utorak, 03. nov 2015, 07:59)
sadi lešnik za unuke [neregistrovani]

lešnik bez motike

ništa neće na daljinski, a neće bato ni daljinski bez baterija. mora da se uloži energija pa onda dugmići. to je poljoprivredda ko i svaka druga. zaradi ko odradi. toplo preporučujem sadnju lešnika jer niko ne može da te z sa otkupom i sl. najbolje vreme za sadnju lešnika je bilo pre deset godina. najbolje sledeće vreme za sadnju je ODMA.

(ponedeljak, 02. nov 2015, 14:04)
Rile [neregistrovani]

dedovina

Imamo na Staroj planini imanje napusteno, nema ko da obradjuje, samo moji odu leti. Kako da dobijemo sadnice lesnika i zasadimo. Bolje da uberemo lesnik nego sad nista. Imamo neko voce ali uvek nismo tamp kad stize, ovako lesnik rodi pokupimo. I naravno ne da gajimo GMO vec obican zdrav. I uvek je skup i ima kupca. A nutelu jedu svuda, i niko ne kaze da je GMO. Svaka poslasticarnica, restoran nudi palacinke sa nutelom. A u stavrno sam iznenadjen da nam je bas nase zemljste plodno za gajenje lesnika, a turci to koriste i sade ga a nemaju bas plodno ako Srbija.

(ponedeljak, 02. nov 2015, 13:33)
Пензионер [neregistrovani]

РЕ:Сад знамо како...

Или да засадимо по пар ари нашим унуцима, кад већ од пензије не можемо ништа да им оставимо? Тако ће им дедовина бити дража и вреднија!

(ponedeljak, 02. nov 2015, 12:02)
Vanja [neregistrovani]

sansa

Nasa zemlja mora bas i da iskoristi sansu i gaji organski lesnik, i taj ponudi italijanima. A GMO bas i da nam bude velika prilika posto to ne proizvodimo. Onda ce Nutela biti od organskih lesnika i skuplja na trzistu. A mi necemo gajiti modifikovani lesnik.

(ponedeljak, 02. nov 2015, 11:26)
anonymous [neregistrovani]

oprez.

Ferrero je izmedju ostalih na spisku Grinpisa kao proizvodjac hrane koji koristi gmo u proizvodnji.

(ponedeljak, 02. nov 2015, 11:00)
Дванаест година до пензије! [neregistrovani]

Сад знамо како...

да прекратимо време, док чекамо на запослење. И поред тога што су потребна велика улагања и што се дуго чека на први род, наши стручњаци препоручују ову културу. Могуће је узети хипотекарни кредит за расад и системе наводњавања, још и редовна обрада, 5-6 година брзо пројури. У међувремену, банка активира хипотеку и оде и кућа и земља, а лешнике ће неко други сакупљати...То је ипак посао за оне који раде и нешто друго, па могу да проширују делатност...

(nedelja, 01. nov 2015, 20:58)
Avram [neregistrovani]

fenimenalno

To je odlicna vest, a bolje da imamo lesnik na napustenim ognjistima nego korov, I jos ako italijani pomognu sa sadnicama i otkupom bice fenomenalno. Ministarsvo da pomogne a ne stalno da nam se unistava poljoprivreda i uvozimo,a mozemo da odgajimo svaku kulturu, jer imamo plodnu zemlju.