Kineski pasulj na srpskim trpezama

Nekako je razumljivo da tehnička roba dolazi sa dalekog Istoka, ali da pasulj uvozimo iz Kine i Kirgistana, to nije. I pored domaćeg pasulja Gradištanaca, upućeni kažu da se na pasuljijadi u Velikom Gradištu uglavnom kuva kineski pasulj.

U prvih osam meseci ove godine, za uvoz pasulja, na primer, potrošili smo više od osam miliona dolara. Najčešće je stizao iz Kirgistana, Kine i Argentine. Najviše belog luka uvezli smo iz Kine, Italije i Makedonije, i za to potrošili više od pola miliona dolara.

I dok trgovci kažu da se uglavnom oslanjaju na domaće proizvođače, ali kada je ponuda nedovoljna, obraćaju se uvoznicima, potrošače iako imaju više poverenja u domaće, ipak opredeljuje cena ili kvalitet proizvoda, bez obzira na poreklo.

Prepolovljena proizvodnja pasulja 

Početkom šezdesetih proizvodnja pasulja u Srbiji bila je oko 100.000 tona, a danas je prepolovljena.

Milan Prostran iz Privredne komore Srbije, smatra de je "povećan uvoz nekih poljoprivrednih kultura u našu zemlju u vrednosti od preko 50 miliona dolara, pre svega rezultat spoljnotrgovinske liberalizacije."

Prostran kao razlog povećanja uvoza navodi i "raspad potrošnje kod velikih industrijskih sistema, koji su trošili mnogo više hrane, smanjenje vojske i smanjenje velikih potrošača kao što su bolnice, škole ili obdaništa".

Poznavaoci kažu da je povrtarska proizvodnja u Srbiji prilično zapostavljena. Neki domaći proizvodi konkurentni su po ceni i kvalitetu, ali su količine nedovoljne. Domaći proizvođači prilično su neorganizovani, a izlaz je u udruživanju u različite asocijacije, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.