Platne kartice, od zarade do troška

Većina trafika ne prima kartice, pa kupci bez dovoljno gotovine ostaju bez cigareta, novina i ostalih sitnica. Pošto su malim trgovcima marže relativno niske, a trgovačke provizije visoke, uglavnom nemaju pos-terminale jer tako ostaju bez zarade.

"Trenutno radimo samo za keš. Razmislili bismo možda da radimo i sa karticama, međutim bankarske provizije su velike. Kada bi ih smanjili, možda bismo i počeli. Ovako, jedni zarađuju, a drugi gube, ne vredi", kaže trgovac Slobodanka Đokić.

Pos-terminal prodavca u proseku košta oko 200 evra, a svaki put kada provuče karticu kroz uređaj plaća takozvanu trgovačku proviziju, odnosno naknadu banakama i kartičarskim organizacijama. Ona se u Srbiji kreće od 0,8 za nacionalnu platnu karticu do tri i po odsto za internet plaćanja.

"Cilj ovog zakona je da se zaštite male trgovačke radnje, zanatske radnje, preduzetnici koji kad ugovaraju upotrebu pos-terminala na njihovim prodajnim mestima nemaju istu pregovaračku poziciju koju imaju veliki trgovinski lanci. Tako da za njih po pravilu, ta usluga bude skuplja i onda destimulativno utiče da uopšte koriste platne kartice na svojim prodajnim mestima", objašnjava v. d. generalnog direktora Sektora za platni sistem NBS Dragana Stanić.

U Finskoj, na primer, trgovačke provizije ne postoje, a povodom njihovog ograničavanja u Evropi i Americi rađene su projekcije.

"Postojala je bojazan, u diskusijama koje su se vodile godinama povodom ograničavanja provizija, da će uvođenje takvih granica dovesti do toga da se možda neki troškovi prevale na korisnike, a da će to upravo dovesti do smanjenja broja kartica koje se koriste što je naravno suprotno onom što Narodna banka i mi svi hoćemo, a to je da se keš manje koristi", kaže sekretar Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije PKS Branislava Žunjić.

U Srbiji je izdato više od šest miliona platnih kartica i polovina je aktivna. U prvih osam meseci ove godine od naknada i provizija prihod banaka bio je 4,4 milijarde dinara.