Beogradska berza u deset puta goroj situaciji nego 2007. godine

Dnevni promet berze je u najboljem slučaju 200.000 evra, a za celu 2007. je iznosio dve milijarde evra, rekao je direktor Beogradske berze Siniša Krneta, i ocenio da je berzansko tržište u Srbiji veoma plitko, prenosi Tanjug.

Beogradska berza se razvijala na bazi zakona pre 2000. godine i procesa privatizacije, istakao je Krneta i dodao da je u tom periodu do danas sa berze nestalo "sijaset blu čipova".

Danas su ostale samo dve kvalitetne akcije – NIS-a i Aerodroma "Beograd", dodaje Krneta.

Govoreći o značaju tržišta kapitala, Krneta je rekao da Srbija može da napreduje na listi Svetskog ekonomskog foruma po konkurentnosti i razvoju infrastrukture, ali finansijsko tržište, koje je sve nerazvijenije, biće nepotreban teret koji će te postignute rezultate umanjiti i obezvrediti.

Specijalni savetnik u Ministarstvu privrede Dušan Korunoski ocenio je da u Srbiji vlada veliki otpor prema reformama i dodao da je Ministarstvo svesno da postoje problemi koji vladaju i u finansijskom tržištu.

Razvoj finansijskog tržišta je važan za razvoj privrede i to je ugrađeno u Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća, istakao je Korunoski.

Korunoski je naveo da je Srbija na rang listi Svetskog ekonomskog foruma na 138. mestu od 140 zemalja, po kriterijumu zaštite interesa malih akcionara, i dodao da je to ono što treba sistemski urediti.

Menadžer projekta u "Wise Brokeru" Nenad Gujaničić rekao je da se problem razvoja berze može rešiti na dva načina - da država proda sva javna preduzeća i da se ta javna preduzeća pojave na berzi. Ocenio je da je prodaja svih javnih preduzeća malo verovatna.

Gujaničić je primetio da na Beogradskoj berzi nije realizovana ni jedna inicijalna javna ponuda, a prilika je bila kada je "Telekom Srbije" kupio telekomunikacionu kompaniju u Republici Srpskoj. Tada je mogla da prikupi kapital za tu kupovinu, umesto što je uzela kredit od konzorcijuma banaka, kaže Gujaničić.

U Srbiji je država većinski vlasnik Beogradske berze i pojavljuje se kao regulator tržišta preko Komisije za hartije od vrednosti.

Prednost prodaje javnih preduzeća

Prednost prodaje javnih preduzeća je što bi ona na berzi mogla da se kotiraju i da prodajom akcija prikupljaju sredstva za razvoj i poslovanje, objasnio je Gujaničić.

Ekonomista Milan Kovačević je ocenio da u privredi vlada opšta netransparetnost, imajući u vidu da neka preduzeća još nisu objavila poslovne rezultate za 2014. godinu.

Kovačević je komentarišući finansijski izveštaj "Telekoma Srbije" u 2014. godini, predočio da je ta kompanija smanjila poslovni prihod i povećala dug i dodaje da je potpuno jasno da ga je odavno trebalo privatizovati. Kaže da nije siguran da će Telekom biti prodat na pravi način.

Na berzi ima 4,8 miliona malih akcionara, zahvaljujući deobi besplatnim akcijama, a njihova prava nisu zaštićena, što je apsurd, rekao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, Beogardska berza bi trebalo da pojednostavi procedure za trgovine, a Komisija za hartije od vrednosti da ojača svoj integritet.

Bivši predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac skrenuo je pažnju da je tržišna privreda nezamisliva bez prisustva berze i bez slobodnog protoka kapitala, na čemu počivaju sve razvijene zemlje Zapada.