Sukob u Siriji koči "Turski tok"

Rekao je da to koliko se projekat odlaže zavisi od toga kada će sporazum biti potpisan. "Ako se rokovi produže na godinu dana to neće biti drama", rekao je Medvedev.

Projekat "Turski tok" najavljen je krajem 2014. posle iznenadnog odustajanja Rusije od projekta "Južni tok" koji je preko Crnog mora, Bugarske, Srbije i dalje trebalo da prenosi gas do Evrope, navodi Beta.

Gasovod "Turski tok" treba da izbegne Ukrajinu kao tranzitnu zemlju preko koje je tradicionalno prelazilo 15 odsto gasa upotrebljenog u Evropi. Ugovor o tranzitu s Ukrajinom ističe 2019.

"Gasprom" je prvo najavljivao vrlo ambiciozan plan po kome je trebalo da radovi na Turskom počnu sredinom 2015. a prvi deo gasovoda da uđe u upotrebu krajem 2016.

Međutim projekat je u zamrznut nekoliko meseci zbog neslaganja Moskve i Ankare oko uslova ugovora.

Ankara je u septembru objavila da su zamrznuti pregovori koje je vodila više meseci s Moskvom oko tog projekta. Blokada je došla zbog nedostatka uzajamnog poverenja, rekao je jedan zvaničnik turskog ministarstva energetike.

Na političkom planu tenzije su se pojačale između dve zemlje od kada je prošle nedelje Rusija počela sa vazdušnim udarima na Siriju, a Turska je optužila da su njeni avioni povredili turski vazdušni prostor. Izgleda da je Gasprom znatno smanjio svoje ambiciozne planove.

Generalni direktor "Gasproma" Aleksej Miler rekao je juče da je maksimalni kapacitet gasovoda 32 milijardi kubnih metara godišnje, što je polovina od prvobitno predviđenih kapaciteta.

To je obrazložio nedavnom najavom o jačanju gasovoda Severni tok preko Baltika. Gasprom je prvobitno najavljivao da s "Turskim tokom" računa da poveća na 63 milijardi kubnih metara svoj kapacitet za snabdevanje evropskog tržišta gasom, jer ne želi da potpiše novi ugovor o tranzitu s Ukrajinom.