Banke i za loše kredite

Narodna banka najavljuje strategiju rešavanja loših kredita, a za eventualno formiranje posebne banke u kojima bi se izdvojili loši krediti, zainteresovane su i strane institucije. Ali osim kašnjenja u otplati kredita, neke firme ne plaćaju ni struju. 

Ako vam ne zazvoni savest, zazvoniće vam telefon i podsetiti vas da kasnite pri otplati kredita ili usluga. Posle ekspanzije zaduživanja, možda ćemo imati ekspanziju institucija koje se bave lošim dužnicima, bilo privrednicima ili građanima.

Od 2012. godine, osim otkupa potraživanja od fizičkih lica, drugoj banci zakonom je omogućeno preuzimanje potraživanja privrede malih i srednjih preduzeća i Agrosektora.

Vera Oravec iz "Eos Matriksa" kaže da je trenutno zabranjen prenos potraživanja fizičkih lica od strane banaka drugim pravnim licima što šteti finansijskom sektoru u Srbiji zato što nije u skladu s Evrospkim zakonodavstvom a šteti potencijalnim investitorima koji imaju predstavništva kod nas u Srbiji i žele da ulože određena novčana sredstva.

Prema njenim rečima, takođe šteti bankama zato što ne mogu da naplate svoja potraživanja i moraju da srdstava ulože u sudski proces.

Nedavno isključenje struje nekolicini preduzeća pokrenulo je razmišljanja da li institucije poput EPS-a, Telekoma ili banaka mogu prodati potraživanja za struju ili telekomunikacione usluge koje ne mogu da naplate.

Trgovina lošim potraživanjima koju delimično zakon dozvoljava mogla bi da bude i model za formiranje banke koja bi brinula o lošim klijentima.

Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da bi trebalo dozvoliti da pored fondova finansijskih organizcija tim poslom mogu da se bave i drugi koji imaju interes da kupe da bi zaradili.

Kako kaže istraživanja pokazuju da su stope ptrofita i zarade onih koji kupuju takve kredite oko 15 odsto na godišnjem nivou.

Dakle, otpis dugova u svetu nije tema a ni kod loših klijenata ništa se ne baca. Naš Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga je dosta štur i ima jedno ključno poglavlje koje glasi.

"Pri ustupanja potraživanja banke iz ugovora o kreditu drugoj banci, korisnik zadržava sva prava koja su ugovorena, kao i pravo isticanja prigovora prema drugoj banci koje je imao i prema prvoj banci, a druga banka ne može korisnika dovesti u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da to potraživanje nije preneto i korisnik zbog toga ne može biti izložen dodatnim troškovima", navodi se u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Problem međusobnih dugovanja i potraživanja u Srbiji je aktuelan od 70-tih godina prošlog veka s tim što su tada za probleme preduzeća političku krivicu svaljivali na banke, a krajnje rešenje je bila ili inflacija ili povećan spoljni dug.