Nepovoljno tlo za porodični biznis

Dok vodeće svetske kompanije nasleđuju i četvrte generacije privrednika, porodični biznis u Srbiji, čini se, i dalje proživljava "dečje bolesti". Porodične firme u Srbiji retko dočekaju treću generaciju jer se vlasnici često žale da ne mogu da opstanu zbog visokih nameta i naleta masovne proizvodnje. Kako se porodičnoj manufakturi može pomoći da unapredi proizvodnju?

Mnogo je nezgoda sa obućom, ali malo je onih koji kvalitetno popravljaju. Još manje je zanatlija koji u eri masovne proizvodnje ručno prave cipele. Tvrde da su nezgode ređe jer je obuća kvalitetnija.

"Tu se radi sve na polugama snage, tako da materijali koji prođu tu torturu mogu dugo da traju. Deset, petnaest ili dvadeset godina, neki ljudi i naslede takvu cipelu", priča obućar Stefan Pavlović.

A Stefan, star koliko i porodični biznis njegovih roditelja, želeo bi da nasledi radnju. Retko kada ručno pravi cipele – što zbog toga što malo ljudi kupuje, što zbog manjka novca za ulaganje. Kaže da rastu samo porezi.

"Bilo bi lakše u smislu kada bismo imali neke podsticaje, na primer, ili neke olakšice ili bilo šta od toga jer ja sad posao preuzimam od oca", priča Stefan.

Čak 99 odsto svih privrednih društava u Srbiji su mala i srednja preduzeća. Iako je dobar deo njih porodični biznis, u zakonu se ne tretiraju posebno i nema evidencije koliko ih tačno radi.

Procenjuje se da samo u Beogradu ima oko 7.000 zanatlija. Naslednici ovog uglavnom porodičnog biznisa imali su svoje radnje u Balkanskoj ulici. Međutim, sada se vlasnici zanatskih firmi mogu tek na prste prebrojati. Zatvorili su ih, kažu, slaba tražnja i sve slabija zarada.

Da ne mora da bude tako, tvrde obućari, pokazuje primer Italije, koja pomaže svoje zanatlije. Znaju to i u Ministarstvu privrede. Najavljuju program podrške koji podrazumeva dodelu bespovratnih sredstava i sufinansiranje za nabavku opreme. Ipak, svesni su paradoksalnog položaja zanatlija u zavisnosti od toga gde rade.

"Od lokalne samouprave do republičkog nivoa imamo različitost u tretiranju troškova, na koji način lokalna samouprava želi da ostvari neki prihod. Na taj način usporava rast i neku veću aktivnost malih preduzeća, koja ne mogu da prate te velike namete koji su trenutno prisutni", kaže Aleksandar Gračanac iz Privredne komore Srbije.

Prošle godine Italija je izvezla 215 miliona pari cipela. Zapošljava oko 80.000 ljudi u toj industriji u više od 5.000 kompanija.

Dok se makar zakoni ne usklade sa evropskim, naši proizvođači ni približno ne mogu da stignu Italijane. Biće to velike cipele koje valja popuniti.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.