Grčki dugovi stižu na naplatu kad tad

Goran Pitić je, u intervjuu za RTS, rekao da referendum u Grčkoj znači dodatnu polarizaciju i pokušaj da se iz naroda dobije glas razuma.

"Šteta što kreditori i Grčka nisu napravili korak ustupaka i došli do rešenja. Za taj referendum svi procenjuju da je u zoni '50- 50'", ukazuje Pitić.

Na pitanje šta ako narod kaže "ne", Pitić odgovara da će Evropa verovatno opet pokušati da utiče na Grčku, ali da će stvari dobiti veću težinu.

Dodaje kako je evidentno da je Cipras igrao na tu kritičnu kartu referenduma da sa tim ima adute da od krediotra zatraži više.

Ističe kako je pozicija Grčke revidirana, dok evro slabi, i da su sve naznake kako može doći do "gregzita".

Pitić napominje da kada jedna zemlja izlazi iz evrozone otvaraju se neke nove mogućnosti i da će zato Angela Merkel i drugi lideri koji imaju moguća rešenja učiniti sve da se evro zadrži u svim zemljama evrozone.

Govoreći o slučaju da Grčka zaista proglasi bankrot, profesor FEFE ističe da se dugovi ne brišu tek tako kao i da dolaze na naplatu kad tad.

"Sama zemlja ima potrebu stvaranja neke alternativne valute, da li je to drahma, procene su da bi u startu došlo do devalvacije valute za oko 40 odsto u godini dana. Sve ovo bi ostavilo ozbiljne posledice na proivredu. To bi bio jako težak perod za Grčku, jer bi bili izopšteni sa investicionih tržišta, jer investitori ne bi imali poverenja da ulažu u zemlju koja je deflotirala", smatra Pitić.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka podseća je Grčka dužna više od 50 milijardi evra Francuskoj, a oko 70 milijardi Nemačkoj i zaključuje kako bankrot Grčke ne bi bio toliko veliki udar na evropske berze, koliko bi prazna grčka kasa potresla investiciona tržišta.