Poziv Srbiji u projekat "Agri", moguć gasovod do Rumunije

"Projekat Agri je još jedan od interesantnih u kojima Srbija može učestvovati i koji može dovesti određene količine gasa na Balkan", rekao je Antić novinarima posle sastanka sa rumunskim kolegom Andrejem Dominikom Đereom, preneo je Tanjug.

Naveo je da je poziv za učešće Srbije u tom projektu veoma važan s obzirom na planove izgradnje gasne interkonekcije između Srbije i Rumunije od Mokrina do Arada, dužine 76 kilometara.

Sistemom transporta nazvanim "Agri" godišnje treba da se iz Azerbejdžana u Evropu doprema od pet do deset milijardi kubika gasa.

Projektom bi trebalo da se gas iz Azerbejdžana dopremi do Gruzije, gde će biti pretvaran u tečni gas, zatim bi se brodovima dopremao do Rumunije, a potom gasovodima do evropskih zemalja, rečeno je posle sastanka.

Projekat je, kako je istaknuto, u početnoj fazi i za njega se priprema studija izvodljivosti, a Srbija je pozvana da u septembru ili oktobru učestvuje na sastanku sa zemljama učesnicama u projektu među kojima su Gruzija, Azerbejdžan, Rumunija i Mađarska.

Govoreći o gasnoj konekciji između Srbije i Rumunije, Antić je rekao da je planirano da bude dužine 76 kilometara i najavio da će gasna preduzeća dve zemlje uraditi dalje tehničke detalje projekta.

"Zainteresovani smo da to bude dvosmerni gasovod, kapaciteta ne manjeg od milijardu kubika gasa godišnje, a vrednost projekta će biti definisana kad se urade tehnički detalji", rekao je Antić.

Najavio je da će Srbija i Rumunija, za nekoliko meseci, kad se završi tehnička studija, predložiti Evropskoj komisiji da taj projekat bude jedan od prioritetnih u finansiranju iz evropskih fondova.

Antić je ukazao da izgradnja gasne konekcije ne treba da bude vezana za bilo koji drugi veliki gasni projekat jer je cilj izgradnje interkonektora postojanje većeg broja opcija u snabdevanju gasom za svaku zemlju pojedinačno, bez obzira na poreklo gasa.

Više snabdevača će omogućiti i da cene tog energenta budu niže, kazao je Antić.

Rekao je da je sa rumunskim kolegama razgovarao i o realizaciji projekta produktovoda od Pančeva do Temišvara, što bi bilo u interesu NIS-a, jer bi se tako značajno pojeftinili troškovi transporta naftnih derivata između Srbije i Rumunije.

Srbija i Rumunija će razmotriti i da li je potrebno nastaviti projekat naftovoda od Konstance do Pančeva, koji je iz zaustavljen, rekao je Antić.

Dodao je da dve zemlje sarađuju i na projektu Transbalkanski koridor za prenos struje, u okviru koga će prava faza od Pančeva do Rešice biti završena do 2017. godine.

Tema sastanka je bila i zajedničko upravljanje Srbije i Rumunije na Hidroelektrani "Đerdap", gde postoje određeni tehnički problemi, a dogovoreno je da "ton rešavanja tih problema bude prijateljski".

"Postoji problem u tumačenju Ugovora između HE 'Đerdap' i 'Hidroelektrike' u vezi sa određenim kapacitetom koji rumunska strana ustupa srpskoj strani na ime održavanja priopbalja i na ime stvaranja da se na ušću Nere u Dunav uspostavi vodostaj na 68 metara nadmorske visine", ukazuje Antić.

Kako bi zajednička hidroelektrana Đerdap nesmetano radila, ministri su se dogovorili da EPS i rumunska "Hidroelektrika" koordiniraju svako otvaranje turbina. Vodostaj na ušću Nere u Dunav morao bi da bude na dogovorenih 68 metara nadmorske visine. 

Rumunski ministar energetike je istakao da bi izgradnja gasne konekcije između Srbije i Rumunije omogućila diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom za obe zemlje, istakavši da je pred Srbijom i Rumunijom realizacija dosta energetskih projekata.

Podsetio je da Rumunija iz sopstvenih izvora podmiruje 85 odsto gasa, a da ostatak nadoknađuje uvozom.

Đerea je izrazio očekivanje da će nesporazumi između srpskih i rumunskih kolega koji upravljaju HE "Đeradap" biti prevaziđeni.

Đerea: Nastavlja se razvoj gasovoda "Istočni prsten"

Gasovod "Istočni prsten", koji treba da poveže Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Slovačku, nastaviće da se razvija od sledeće nedelje, najavio je Đerea.

Rumunski ministar je, međutim, istakao da zemlje učesnice u tom projektu zasad nisu zainteresovane da se preko tog projekta priključe na gasovod "Turski tok", koji gas iz Rusije treba da doprema do tursko-grčke granice i dalje preko teritorije Grčke.

Đerea je rekao da će 10. jula u Dubrovniku na sastanku ministara zemalja učesnica u "Istočnom prstenu" biti potpisan dokument koji će omogućiti nastavak realizacije projekta.

Rumunski ministar je ponovio da je, kad je reč o tom projektu, važan početak eksploatacije gasa u Crnom moru i da zasad ne postoji interes za učešće u projektima kao što je "Turski tok".

Delegacija Evropske unije u Srbiji nedavno je saopštila da je projekat "Istočni prsten" prvobitno bio planiran, ali da je obustavljen.

Takođe, premijer Slovačke Robert Fico prilikom posete Moskvi predložio je da se zemlje učesnice u tom projektu preko gasovoda "Istočni prsten" povežu sa "Turskim tokom".

Realizacijom te ideje Srbija bi bila zaobiđena na kopnenoj trasi gasovoda "Turski tok", koji je planiran da gas transportuje od Rusije i Crnog mora do tursko-grčke granice, odakle bi kopnena deonica prolazila preko teritorije Grčke, Makedonije, Srbije i Mađarske, sve do Austrije.