Reformom Poreske uprave do bolje naplate dugovanja

U Poreskoj upravi napominju da su potrebne i dublje sistemske reforme kako bi se sprečilo izbegavanje plaćanja poreza.

Dve i po decenije poreske politike gledanja kroz prste i poreske nekulture. Rezultat – gotovo 700 milijardi dinara poreskog duga. Procenjuje se da je dve trećine nenaplativo – od preduzeća u restrukturiranju, stečaju, likvidaciji. Neretko i zato što je reč o "fantomskim" ili "paravan" firmama.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da treba prestati sa praksom i formalne i neformalne zaštite poreskih obveznika.

"Osim toga što su neki bili zakonom zaštićeni od primene prinudnih mera, u Srbiji je bila dosta rasprostranjena praksa neformalne zaštite određenih poreskih obveznika. To se obavljalo neformalnim kanalima, često su partijski i državni funkcioneri intervenisali da bi se zadužilo određeno preduzeće", objasnio je Arsić.

U registru ima i preduzeća kojih više nema, a njihov poreski dug se i dalje računa u ukupnoj sumi potraživanja.

"Trebalo bi izbrisati i te dugove, prosto je zavaravanje da postoji veliki potencijal da se naplatom tih poreza reše problemi u javnim finansijama", ukazuje Arsić.

I to se očekuje od reforme Poreske uprave. Pored bolje naplate i smanjenja sive ekonomije, treba da donese i pojednostavljivanje procedure plaćanja koja traje dugo, što stvara dodatne troškove. Nedavne izmene Zakona o poreskom postupku skratile su rok do prinudne naplate na 30 dana.

"Za 30 dana mogućnosti naplate se samim tim i smanjuju, sada je još uvek praksa da se postupa po dospelosti, odnosno ako dužnik ne plati, da resorne jedinice pokreću mere prinudne naplate poreskog duga", kaže v. d. pomoćnika direktora Poreske uprave Mira Stanojev.

Kad do prinudne naplate dođe, pored nepokretnosti plene se i automobili, kamioni, kompjuteri. U poreskim magacinima i margarin, žvake, sokovi. I meso i lepinje idu na licitaciju, najpre po 60, a onda i za 30 odsto od procenjene vrednosti.

Za prva četiri meseca ove godine, naplaćeno je gotovo 45 miliona dinara zaplenom nepokretne imovine ili oko 20 odsto procenata naplate. Zaplenom pokretne imovine, dva miliona dinara više ili 37 odsto.

Novac na računu ili imovina preduzeća, garant su da dug može da se naplati.

"Tako da ćemo se mi potruditi da uvedemo reforme, kako sistemskih zakona, tako i zakona o poreskom postupku i administraciji, s obzirom na to da kod nas vlasnici-osnivači ne odgovaraju svojom imovinom, a, s druge strane, imate taj problem osnivanja preduzeća i odgovornosti samih tih preduzeća", rekla je Mira Stanojev.

Drastičan pad naplate poreza iz 2013. zaustavljen je prošle godine i od tada se poreska kasa bolje puni. Međutim, još nije dostignut rezultat iz 2012. Da jeste, budžet bi prihodovao od 20 do 30 milijardi dinara više.