Preduzimači, ujedinite se!

Srđan Krco zna kako se koriste fondovi Evropske unije. Do sada su on i partneri tako u Srbiju uvukli oko osam miliona evra. Kaže, nije ni lako, a ni teško.

"Treba samo da imate dobru ideju i da dobro napišete", kaže dr Srđan Krco iz "Dunavneta".

Piše se projekat za oblast koju je Unija rešila da razvija. Kaže, obavezno je prethodno povezivanje sa partnerskim firmama iz evropskih zemalja. Što više to bolje. Partnere upoznajete preko interneta ili na konferencijama koje Unija organizuje. Biraju vas, ali i vi njih.

"Kada se jednom pokažete da znate to što radite i da radite dobro, pozivi stižu", rekao je Krco.

Naglašava da ne prolazi balkanska fleksibilnost. Krco objašnjava da poziv za projekte staje na jednu stranicu A-4, gde je svako slovo bitno.

"Znači, ne može da bude – e ja sam sad super u ovom, a oni traže ono, pa ja pišem ovo moje, zato što je moje tako bitno i oni će to prihvatiti. To ne funkcioniše. Ako oni traže ovo, morate da pišete projekat koji adresira to", istakao je Krco.

Najveći fond te vrste je Horajzon 2020. Oni koji su poslednji ušli u Uniju kažu da je njihova greška što su odlagali pravljenje projekata i apliciranje za fondove.

Da su na mestu kolega u Srbiji, počeli bi odmah, odnosno juče, kako kaže dr Ante Babić iz Udruženja stranih ulagača Hrvatske "EUforija projekat".

"Ideju koju imam prilagodio bih politikama koje su važne za EU i napravio projekat i povezao se sa ekipom koja je prošla takav ili sličan projekt, bilo u Hrvatskoj, bilo negde drugde", kaže dr Ante Babić.

Poslovni ljudi iz Srbije trebalo bi da se udruže upravo sa kolegama u regionu, kako bi učestvovali na javnim nabavkama koje raspisuje Unija, kažu poznavaoci tržišta. Ne zbog bratstva i jedinstva već zato što su u grupi konkurentniji i jeftiniji. Ali, to se retko dešava.

"Gotovo da uopšte ne učestvuju zato što ne poseduju dovoljno znanja, ne poseduju dovoljno informacija, nismo skloni umrežavanju", kaže Danijel Pantić iz Evropske konsalting grupe.

Srpskim firmama su na raspolaganju i investicioni fondovi. Privatni investitori ulažu u ideju, a neki i obezbeđuju plasman proizvoda.

"Investicioni fond deli sudbinu preduzeća, odnosno vlasnika. Zato su oni interesantni našem tržištu", rekao je Vuk Đukić iz Investicionog fonfa SEAF.

Ipak, mnogi preduzetnici se ustručavaju da se odreknu dela vlasništva. Oni koji se odluče da krenu u poslovnu avanturu sami, kad zagusti osuđeni su na banke. I za sada, skupe kredite. Ne mora tako.

"Srbija mora da dobije nedostajući okvir za mikrokreditiranje. Za start-apove i mikro i male firme, zato što taj okvir deceniju i po nemamo, niti imamo razvojnu banku niti neku mikrokreditnu instituciju", kaže Danijel Pantić.

Iskustva pokazuju da se kroz programe Evropske unije sve više insistira na inovacijama i povezivanju naučnih institucija sa privredom.