Borba futoškog kupusa za evropski status

Od homoljskog meda, preko leskovačkog ajvara do pirotskog kačkavalja ili sjeničkog sira – na karti Srbije duga je lista lokalnih proizvoda koji bi mogli da budu pokretači razvoja celog kraja.

Sporovi između zemalja regiona oko tradicionalnih proizvoda kao što su istarski pršut ili kranjska kobasica podsećaju da na zaštitu domaćih specijaliteta treba misliti već sada.

Za kuvare restorana u Futogu nema dileme. Dobru kuhinju čine pre svega dobri domaći proizvodi. Jelovnik se ovde zasniva na najpoznatijem lokalnom proizvodu – futoškom kupusu.

"Ono što sarmu od futoškog kupusa čini posebnom jesu svojstva tog futoškog kupusa koji ima zaštićeno geografsko poreklo. On je pun vitamina, ima lekovita dejstva, nema izraženu nervaturu, može lako da se savija", objašnjava Ivana Janković. 

Nedaleko odatle, u Sremu, još jedan tradicionalni proizvod – sremski kulen. U gazdinstvu Janošević u toku je zrenje kulena koje traje oko pet meseci.

Branislav Janošević kaže da kulen ima dobru aromu, kompaktnu teksturu, presek. "Znači, prozivod koji je vrhunskog kvaliteta i koji možete samo ovde u Sremu naći", ističe Janošević.

U Srbiji postoji 37 proizvoda sa zaštićenim geografskim preklom na nacionalnom nivou, ali nijedan na nivou EU. Zaštita se još nedovoljno koristi kao sredstvo za stvaranje dodatne vrednosti proizvoda, kažu u Ministarstvu poljoprivrede i najavljuju podsticaje za proizvođače koji se odluče za geografsku zaštitu.

"Znamo da smo ipak na početku. Imamo početni stadijum, nemamo sve benefite koje uživaju proizvođači u EU iz prostog razloga jer se oni malo duže bave tim nego što je slučaj kod nas", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.

Italijanski parmezan, francuski kamamber – samo su neki proizvodi koji uspeh duguju zaštiti porekla i promociji. U Briselu kažu da proizvođači iz Srbije treba da iskoriste pregovore sa EU da bi svoje proizvode što pre zaštitili i na evropskom nivou.

Mihael Ekart iz Evropske komisije kaže da je glavna ideja sistema zaštite da se proizvođači udruže i identifikuju koji to tradicionalni proizvod zaista žele da prodaju, jer je specijalan i samo iz njihovog regiona, a onda da se organizuju i počnu da ga prave i reklamiraju pod tim imenom.

Ksenija Simović iz Centra za evropske politike ističe da se ne može ostvariti dobar ekonomski benefit ako se ne registruje kao udruženje proizvođača.

Udruženje "Futoški kupus" pokrenulo je zaštitu na nivou EU, verujući da će to pomoći prodaju kupusa na evropskom tržištu ali i – zaštititi ga od čestih plagijata.

"Jednostavno, dođete u poziciju da tamo neko u nekoj zemlji prodaje kiseli kupus i piše futoški kiseli kupus, iako nije ni videlo Futoga. Nažalost, to se dešava", napominje Rade Ćulum sa gazdinstva Ćulum.

Futoški kupus mogao bi već početkom sledeće godine da se pridruži zaštićenim ukusima Evrope – listi od nekoliko hiljada proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom na nivou EU.