Cena zaduživanja Srbije

Iako je u aprilu, posle dužeg vremena, registrovano smanjenje državnog duga, on će do kraja godine nastaviti po starom i dostići 78 odsto bruto domaćeg proizvoda. I dalje smo u grupi najzaduženijih u regionu, odmah iza Hrvatske sa 90 odsto duga.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da Srbija spada u zemlje s kritično velikim javnim dugom, što ima za posledicu to da ne postoji prostor za opuštanje u smanjivanju deficita do 2017. godine jer bi, kako ističe, u protivnom, ušli u krizu javnog duga.

"Fiskalni savet ne vidi prostor za povećanje plata i penzija dok se konsolidacija ne završi, do kraja 2017. godine", kaže Petrović.

Ubrzani rast javnog duga počeo je od 2008. godine sa tadašnjih osam milijardi evra, preko 20 milijardi u 2013. do današnje 24,5 milijardi.

Koliko nas košta što se država godinama skupo zaduživala najbolje pokazuje to da će samo na kamate ove godine morati da se potroši više od milijardu i 100 miliona evra, ili 3,5 odsto BDP-a.

I dok se u većini država očekuje smanjenje tog rashoda, u Srbiji će rasti, i to po 150 miliona evra godišnje do 2017. godine, a to znači da će toliko morati da se uštedi na drugom mestu, da bi deficit ostao na sadašnjem nivou.

Pavle Petrović kaže da će Srbija za kamate ove godine platiti više nego što izdvajamo za izgradnju puteva, železnice i celu infrastrukturu.

"To pokazuje dve stvari: koliko su naše javne investicije skromne i koliko su kamate visoke, što opet sve pokazuje da je smanjenje deficita i štednja neophodna, a da treba otvoriti prostor za povećanje javnih investicija", istakao je Petrović.

Javne investicije su jedini način da se podstakne rast privrede, a Srbija za to ima, podseća Petrović, pet milijardi evra odobrenih povoljnih zajmova, od kojih je do sada iskorišćeno svega milijardu i 300 miliona evra.