Spreman novac za isplatu stare devizne štednje

Nesigurne devedesete i zarobljena devizna štednja donele su jednu od najsigurnijih dužničkih hartija od vrednosti.

Sve je počelo isplatom dve rate od 150 i 200 maraka 2000. i 2001. godine. A onda su sledeće godine podeljene obveznice stare devizne štednje u evrima sa velikim prinosom.

Ko nije želeo da ih čuva prodavao ih je drugima i njima se trgovalo na Beogradskoj berzi.

Broker Branislav Jorgić navodi primer jednog klijenta koji je kupio obveznice koje dospevaju za nekoliko dana - za deset godina zarada mu je 100 odsto.

"Platio je 50 odsto od cene 2005. godine, a za nekoliko dana će dobiti praktično pun iznos tih obveznica. Što znači - uložio je 500 evra, a kroz deset godina dobio je 1.000 evra", precizira Jorgić.

Narodna banka saopštava da je od 2002. godine deviznim štedišama do sada isplatila 2,9 milijardi evra. Novac za ovogodišnju ratu je spreman, a na dan dospeća uračunata je i kamata od dva odsto.

Uz akcije koje su emitovale firme i banke, obveznice stare devizne štednje mnogi su uzimali da bi njima kupovali preduzeća koja se privatizuju uz popust. Zato će njihov izostanak napraviti veliku prazninu na tržištu.

"Dominantno domaći investitori su svojevremeno, u jeku procesa privatizacije, kupovali ove obveznice za one privatizacione postupke koji su bili ponovljeni gde je Agencija za privatizaciju kupovala ove obveznice i priznavala ih kao sredstvo plaćanja. Stranci su kupovali ove obveznice uglavnom zbog prinosa. Jedno vreme su bili vrlo elegantan način za donosšenje prinosa jer nije bilo kursnih razlika", objašnjava Siniša Krneta sa Beogradske berze.

Na Beogradskoj berzi kažu da se trenutno od dužničkih hartija od vrednosti kod njih kotiraju samo opštinske obveznice Šapca i Stare Pazove, a da se različitim obveznicama koje emituje država trguje van berze.