Država traži način da dodatno zaštiti proizvodnju mleka

"Vlada Srbije je spremna da uloži dodatna sredstva i da dodatno pregovara sa Direktoratom za poljoprivredu i ruralni razvoj EU i Evropskom komisijom i da uvede dodatne zaštitne mere kako bi se spasio mlekarski sektor u Srbiji", kazala je Snežana Bogosavljević Boškovićona na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati rada tog ministarstva u protekloj godini, prenosi Tanjug.

Snežana Bogosavljević Bošković nije mogla da iznosi detalje o tome koje će dodatne mere zaštite biti moguće, ali je kazala da uvođenje prelevmana nije jedina opcija.

"Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je potpisan i ne ostavlja mnogo mogućnosti za naknadne intervencije i izmene", kazala je ona, ali je istakla da će država iskoristiti i najmanju mogućnost za pregovore.

Navela je da i danas zaseda radna grupa koja razmatra sve modele i mogućnosti, koji pored ostalog, kako je rekla, "znače i razgovor sa Briselom i eventualno utvrđivanje mogućnosti uvođenja prelevmana".

Ministarka je rekla da očekuje da brzo budu poznata konkretna rešenja.

Prema njenim rečima, radnu grupu čine stručnjaci iz ministarstva, ali i sa fakulteta i instituta koji će razmatrati različite modele, a konačna odluka će biti doneta u skladu sa onim što je najbolje za domaće proizvođače.

Ona je podsetila da je Vlada već preduzela određene mere zaštite mlekarske proizvodnje radi ublažavanja posledica prekomernog uvoza mleka i mlečnih proizvoda iz EU, kao što je interventan otkup viška mleka u prahu koji su od domaćih proizvođača kupile Republičke robne rezerve za 500 miliona dinara, ali i povećavanje dažbina na uvoz tih proizvoda iz EU.

Dodala je da su sačuvane i premije za mleko u ovoj godini, iako je zahtevano da budu ukinute ili smanjene, a povećane su i subvencije po kravi sa 20.000 na 25.000 dinara.

Ministarka poljoprivrede je kazala da je problem nastao potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU jer su, prema njenim rečima, "u okviru sporazuma sa nedovoljno pažnje i odgovornosti prihvaćeni rokovi za liberalizaciju tržišta za poljoprivredne i prehrambene proizvode".

"Oni koji potpisali taj sporazum nisu pažljivo procenili kada će srpski seljak biti spreman da uđe u tržišnu utakmicu sa evropskim, a da nakon toga ništa nije urađeno da se srpski seljak pripremi, već je pušten niz vodu", kaže ministarka.

Snežana Bogosavljević Bošković je rekla da se sada osećaju negativne posledice tako potpisanog sporazuma koje zahtevaju velika sredstva kako bi se prevazišle.

U Batajnici proradila banka biljnih gena

U sklopu Direkcije za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici sa radom je počela banka biljnih gena u kojoj je pohranjeno više od 4.000 uzoraka 240 sorti semena, a najkasnije početkom sledeće godine krenuće i fizičko-hemijska i ispitivanja mleka.

To je najavila ministarka poljoprivrede, podsetivši da je ta institucija sa radom počela ove godine, nakon deset godina čekanja.

Sredinom februara pokrenuta su laboratorijska ispitivanja u fitosanitarnoj i semenskoj laboratoriji u okviru tog kompleksa, navela je Bogosavljević Bošković

Ona je dodala da se radi na završetku opremanja laboratorije za fizičko-hemijska ispitivanja i laboratorije za ispitivanje mleka, pa će krajem ove i početkom naredne godine, i one početi sa radom.

Ubuduće pet odsto subvencija za osiguranje

Nacrtom novog zakona o protivgradnoj zaštiti predviđeno je da se od podsticaja za biljnu proizvodnju koje se isplaćuju poljoprivrednicima, oko pet odsto sredstava koristi za osiguranje, rekla je ministarka poljoprivrede.

"Onaj poljoprivrednik koji konkuriše za subvencije, moraće da izdvoji tih pet odsto za osiguranje, to je otprilike 500 dinara na sadašnjih 100 evra po hektaru, možda nešto i manje", rekla je Snežana Bogosavljević Bošković.

Navela je i da je predviđeno da se potom sklapaju ugovori sa osiguravajućim kućama koje će iz tih sredstava biti obavezne da nabave protivgradne rakete.

Ona je istakla da će novi zakon čije je usvajanje planirano za ovu godinu, omogućiti da sistem protivgradne zaštite u Srbiji bude daleko sigurniji, pouzdaniji i efikasniji.   

Nadležnosti na svim nivoima će biti jasno određene, a protivgradna zaštita će preći u nadležnost Ministarstva poljoprivrede, dodala je Bogosavljević Bošković.

Ministarka je još jednom pozvala poljoprivrednike da osiguraju svoj rod,  jer kako je upozorila, ne postoji stoprocentno pouzdan sistem protivgradne zaštite. Država, podsetila je, regresira 40 odsto premije osiguranja.

"Dosadašnje iskustvo govori da oni koji su imali podignute protivgradne mreže nisu imali štetu... dajemo povraćaj investicije 40 do 55 odsto, u područjima gde su najveće štete, ako je 10.000 evra na jednom hektaru, ministarstvo refundira 5.500 evra", rekla je Snežana Bogosavljević Bošković.