Šta koči "Turski tok"?

Projekat "Turski tok" pokrenut je pre oko pola godine, ali rusko-turski partneri "Gasprom" i "Botas" još nisu postigli konačan dogovor.

Stručnjaci smatraju da je gasovod u senci politike i da je zastoj u pregovorima trenutan jer Turska hoće da obezbedi veće cenovne povlastice za uvoz ruskog gasa.

"Turska bi mogla da postane gasno čvorište, međutim, to je teško da se sada izvede u ovoj situaciji zato što nije gas potreban Južnoj Evropi već Centralnoj Evropi. Da se ide preko Turske nije dobro", kaže Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas.

Inače, "Gasprom" je već najavio da će od 2019. obustaviti tranzit preko Ukrajine.

Evropska unija, koja se još nije izjasnila oko "Turskog toka", savetuje zemljama Starog kontinenta da traže nove izvore dotoka gasa i više koriste tečni gas.

"Nemoj staviti sva jaja u jednu košaru, jer je to rizik. Treba imati više korpi odnosno više dobavljača kako bi se sprečio monopol. Uvođenje novih isporučilaca stvara sigurnost snabdevanja", kaže Frik Janmat iz Ekonomskog odeljenja Delegacije EU u Srbiji.

Upućeni kažu da bi eventualni zastoj oko "Turskog toka" mogao ponovo da aktivira projekat "Nabuko", ali i "Južni tok", koji je razrađen projekat. Problem je i što balkanske zemlje, među kojima je i Srbija, nemaju novca za priključenje "Turskom toku".

"'Južni tok', koji je trebalo da bude građen, 'Gasprom' je planirao da kompletno preko naših teritorija, on svojim novcem plati gradnju gasovoda, a da mi to otplaćujemo taksama od tranzita gasa. Sada kada mi nemamo takvu mogućnost mislim da mi od toga nećemo imati nikakvu korist i mi taj gas nećemo ni videti", kaže Vojislav Vuletić.

Međutim, treba imati u vidu i da je ruski gasni gigant, zbog pada rublje, sankcija i jeftine nafte, prošle godine imao prihod gotovo 10 puta manji nego 2013.