Petrović: Ne očekujemo privredni rast u 2015. godini

U ponedeljak počinju zvanični razgovori između šefice misije MMF-a i srpskih ministara, u okviru prve revizije trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti.

Predsednik Fiskalnog Saveta Pavle Petrović u intervjuu za RTS govori o tome šta očekuje da će se naći na stolu između dve strane.

Prvu reviziju dugo dogovaranog aranžmana sa MMF-om Vlada je dočekala bez strepnje. Kakvoj oceni Srbija može da se nada 12. maja?

Mislim da će biti pozitivna ocena što se tiče fiskalnog deficita jer je manji nego što je planirano. Očekujem da će predmet diskusije biti rezultati u restrukturiranju javnih preduzeća – "Srbijagasa", EPS-a, Železnica, to je jedno. Drugo je pitanje restrukturiranja i privatizacije preostalih preduzeća, i treći blok je reforma zapošljavanja u budžetskom sektoru.

Kako vi objašnjavate to što je deficit za četiri meseca umesto 71 milijardu dinara, 21 milijarda?

To je prvenstveno rezultat smanjenja plata i penzija. Dakle, bez smanjenja plata i penzija ne bi bilo ni fiskalne konsolidacije, niti trajnog smanjenja deficita, to je prvo i osnovno. Uz ovo, ono što je dodatni rezultat jeste bolja naplata poreza, odnosno veći obuhvat sive ekonomije i to je dalo za rezultat nešto manji deficit nego što je planiran. Ostala razlika, koja je, izgleda, pozitivna, rezultat je privremenih mera – javne investicije su upola manje nego što je planirano, što je katastrofalno, i drugo je što su dividende od javnih preduzeća u najvećem delu pokupljene u prvom kvartalu, a zapravo treba da se odnose na celu godinu.

Imamo najavu da bi mogle da se povećaju plate i penzije, i to već od oktobra. Vi kažete da je prerano, zašto?

Ako bi vratili plate i penzije na nivo koji je bio pre novembra prošle godine, deficit bi se vratio na stari nivo od 6,6 odsto i mi ne vidimo prostor za njihovo povećanje tokom ove tri godine, zaključno sa 2017. godinom.

Iz Vlade se čuju nagoveštaji da ne smatraju više da je u javnom sektoru toliki višak zaposlenih kao što se mislilo ranije i da bi sa MMF-om moglo da se pregovara i da to smanjenje broja radnih mesta bude manje. Da li je to realno?

Nekog osnova za to ima, ali ako bi se pregovaralo da ne bude veliki broj smanjenja, znači da moramo imati uštede na drugoj strani, da poboljšanje naplate i deficit koji je nešto manji nego planiran, da se te uštede iskoriste za nešto sporiji pad zaposlenosti u javnom sektoru.

Više puta je Fiskalni savet upozoravao da mora da se uvede red u poslovanje javnih preduzeća. Uvek ste apostrofirali EPS, "Železnice Srbije", "Srbijagas". Na tome insistira i MMF – da se smanje davanja iz državne kase. Ima li pomaka?

Ne vidi se značajniji pomak. Ima indikacija da se radi na planovima restrukturiranja. Verujem da će to biti jedan od osnovnih razgovora sa MMF-om. Izgleda da ima malo prostora zbog cene gasa koja je niža i cene nafte koja je pala na svetskom tržištu, da se dobije vreme da se ti problemi rešavaju. Ali oni moraju tokom ove godine da se reše.

Vlada očekuje od MMF-a i da promeni prognozu očekivanog rasta srpske privrede sa negativne na pozitivnih 0,5 odsto. Da li je to i ostvarivo?

Kako idemo, mi još uvek ne vidimo da bi privredni rast mogao da se pojavi ove godine. Upravo objavljeni podatak da je BDP u prvom kvartalu pao 1,9 odsto na godišnjem nivou ukazuje, kada se ekstrapolira na celu godinu, na negativan rast. Prema tome, i ako dođe do nekog poboljšanja u toku godine, ja ne očekujem da to bude neki pozitivan rast, već pre neka stagnacija.