Koliko znamo o mleku na trpezi

Za bračni par Nikitović domaće mleko jedna je od najvažnijih namirnica. Iako žive u gradu, ne kupuju u prodavnici, već kod uglednog farmera. Od roditelja su sačuvali tradiciju da kajmak skida najmlađi član porodice.

"Želela bih to da prenesem na svoju decu. I svako ko je u mogućnosti da koristi domaće mleko smatram da je mnogo zdravije", kaže Zorica Nikitović.

Ukoliko je bakteriološki ispravno i nutricionisti kažu da je domaće mleko blagotvorno, posebno iz brdsko-planinskih krajeva, gde su pašnjaci bogati lekovitim biljem.

"Ako želimo prirodne omega-tri masne kiseline da unesemo na prirodan način, ne na onaj najčešći način kroz kapsule, savet je – pijte mleko koje je sa pašnjaka", kaže Milica Cvijović, nutricionista Specijalne bolnice Čigota.

Zlatiborci tvrde da stoku hrane prirodno, jer su krave od maja do novembra na pašnjaku. Ipak, sve je manje proizvođača zdravog mleka u brdsko-planinskim krajevima, jer za mnoge mlekare kvalitet sirovine nije najbitniji.

"Čim kreće uvoz mleka, odmah ti obaraju cenu, kao imaju viškove. A kad nema oni podižu cenu i traže više. Odmah se to oseti", kaže Vladimir Virić, predsednik Udruženja "Zlatiborski mlekari".

Takve varijacije nisu moguće sa alpskim mlekom, kaže Branko Šišić, proizvođač mleka iz sela Radovci u Požegi. Na studijskom putovanju u Austriji imao je priliku da na praktičnom primeru vidi kako država štiti proizvodnju i pomaže farmera.

Branko Šišić kaže da država želi da zadrži farmera u Austriji, da obrađuje zemlju, jer ima uslova da se bavi stočarstvom i da ostane tu gde jeste. Prema njegovim rečima, sve je kao iz bajke, i kuća i objekti. 

Bez investicija nema ni oživljavanja srpskih sela, kažu farmeri. Oni taj novac obrću u Srbiji, pa se uloženo ponovo vrati u državnu kasu. A za zdraviju naciju bitno je i da se zna poreklo mleka.