Potekao bakar iz nove topionice RTB-a, izlivena prva anoda

Generalni direktor RTB-a "Bor" Blagoje Spaskovski rekao je da je kompletan ciklus zaokružen – postrojenje je okončano i funkcioniše cela metalurška linija, navodi se u saopštenju RTB-a.

"Prvi bakar iz nove topionice najbolji je dokaz da su nova topionica i fabrika sumporne kiseline gotove, da su sva postrojenja u funkciji i da rade. Ovo je izuzetan dan za Borane i meštane okolnih sela, koji dobijaju čisto nebo, ali i izuzetan dan za sve građane Srbije, jer radom nove topionice RTB Bor povećava svoje učešće u BDP-u zemlje, otvara nove pravce razvoja u delu prerade bakra i mogućnosti za povećanje standarda u određenim privrednim granama", rekao je Spaskovski.

Zahvalio se svima koji su, kako je rekao, doprineli izgradnji novih pirometalurških postrojenja u Boru i učinili sve da nova topionice i fabrika sumporne kiseline počnu da rade.

Utrošen je 251 milion evra za izgradnju novih pirometalurških postrojenja u Boru, odnosno za zamenu tehnologije topljenja novom, savremenom autogenom jedinicom sa fabrikom sumporne kiseline koja će ubuduće raditi u skladu sa svetskim ekološkim standardima.

Radom nove topionice RTB "Bor" će, s jedne strane, udvostručiti proizvodnju bakra, plemenitih metala i sumporne kiseline, a sa druge - čista tehnologija konačno donosi i čisto nebo nad Borom i okolinom.

Modernizacijom topionice u Boru emisija i imisija štetnih materija u vazduhu, vodi i zemljištu biće ispod zakonom propisanih vrednosti, a u isto vreme iskorišćenje sumpor-dioksida i bakra biće 98 procenata što će zadovoljiti ekološke standarde koji važe u Srbiji i Evropskoj uniji.

Nova tehnologija zahteva visok kapacitet zbog smanjenja troškova i većeg iskorišćenja bakra i sumpor-dioksida, a projektovani (prerada do 400.000 tona koncentrata bakra godišnje) sasvim je prihvatljiv jer će rudnici u Boru i Majdanpeku faznom modernizacijom i povećanjem proizvodnje obezbediti planiranu količinu za preradu.

Novu topionicu i fabriku sumporne kiseline gradili su kanadski "SNC Lavalin" i njegov podizvođač, ujedno i vlasnik autogene fleš-smelting tehnologije "Otokumpu", finska kompanija "Outotek".

Nadzor nad poslovima koje su nosili Kanađani i Finci, ali i svim lokalnim radovima koji su bili povereni "Energoprojektu", obavio je Građevinski fakultet, Beograd. Veliki deo ugrađenih elemenata proizveden je u Srbiji, a na projektu je bilo angažovano oko 800 radnika.