Država i dalje ne zna šta ima od imovine

Iako je Zakon o javnoj svojini usvojen pre četiri godine, država još nema preciznu evidenciju o imovini kojom raspolažu Vojvodina, lokalne samouprave i 730 javnih preduzeća. Rok za upis javne svojine produžen je do oktobra 2016, a u Direkciji za imovinu kažu da će se za oko dve godine steći zakonski uslovi da Vladi podnesu izveštaj o stanju imovine u javnoj svojini.

Iz Mreže za restituciju upozoravaju da će ogromna državna imovina lako postati plen određene grupe ljudi ako se ne bude završila evidencija, posebno u javnim preduzećima.

Upis prava javne svojine je besplatan. Radi ga služba za katastar nepokretnosti koja, po zakonu, upisuje pravo svojine u korist pokrajine, lokalne samouprave ili javnog preduzeća. Potom se podaci dostavljaju Direkciji za imovinu, koja ih unosi u jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini. Kraljevčanima je bilo potrebno tri godine da podnesu prijavu za upis šest hiljada predmeta.

"Mi upravo čekamo odgovor direkcije za imovinu da nam dostavi da je ta prijava stigla i da nam dostavi šta je u procesu restitucije", kaže Tomislav Ilić, gradonačelnik Kraljeva.

U Požegi tvrde da su pre šest godina evidentirali vrstu zemljišta, način korišćenja i kojoj katastarskoj klasi pripada za svaku mesnu zajednicu.

"Po uputstvima dobijenom od republičke direkcije za imovinu dogovorili smo se i usaglasili da se te promene vrše od slučaja do slučaja", kaže Miladin Filipović, javni pravobranilac iz Požege.

Za razliku od mnogih opština, Pokrajina je bila brza u vraćanju javne svojine koja je 1995. godine bila preneta u vlasništvo Republike.

"Možemo reći da smo ovaj posao završili kad su u pitanju nepokretnosti i građevinsko zemljište i sad je akcenat stavljen na upis puteva i kanalske mreže", kaže Marko Radosavljević, direktor Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa.

Međutim, u Pokrajini kažu da taj proces ne treba da se shvati olako jer posle isteka roka imovina postaje vlasništvo Republike.

"To su velike stvari, daće vam jednu slobodu a sa druge starne imaćemo obavezu i opasnost da li ćete imati dovoljno finansijskih sredstava da održavate tu imovinu, koja se meri milijardama evra", kaže Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu. 

Vraćanje imovine lokalnim samoupravama trebalo bi da obezbedi njihov razvoj.

"Ključni problem u Srbiji i za restituciju i za privatizaciju je jako loša, katastrofalna evidencija i ne postojeća i nepotpuna evidencija nepokretnosti u javnoj svojini, to su osnovni problemi koji se moraju hitno rešavati", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Zbog Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije Srbija je dužna da evidentira državnu imovinu. Za to je nadležna Direkcija za imovinu, kojoj lokalne samouprave i javna preduzeća podnose zahteve u papirima.

"To je posao koji dugo traje i koji kao takav nikad neće biti gotov. Ono što sada radi direkcija uspostavlja softver kojim će svi oni na klik u roku od jedne sekunde imati informaciju. Ono što je neophodno da katastri nepokretnosti što pre urade sve stare upise na SFRJ, SRJ i SCG", kaže Jovan Vorkapić iz Direkcije za imovinu.

U Direkciji kažu da je razlog za dosadašnju neažurnost nedostatak kazni što će, kako se najavljuje, biti promenjeno Izmenama Zakona o javnoj svojini.