Zbog čega dinar jača

Posle godine u kojoj je potrošeno više od milijardu i po evra da bi se usporilo slabljenje dinara, Narodna banka interveniše u drugom pravcu – kupuje evre da bi smanjila njihovu količinu na tržištu i tako usporila jačanje domaće valute. Rezultat – posle četiri meseca zvanični kurs je ponovo ispod 120 dinara za evro: tri i po dinara je niži nego krajem januara.

Odluka Evropske unije da pogura svoju privredu tako što će upumpavati po 60 milijardi evra mesečno, pogurala je i srpski dinar. Ipak, to je samo jedan od uzroka jačanja naše valute.

Ekonomista Milojko Arsić kaže da je usvojen program fiskalne konsolidacije, prve mere su preduzete i rast poverenja investitora, pogotovo portfolio investitora, utiče na veću ponudu deviza u Srbiji.

Bivši guverner Dejan Šoškić kaže da bi bili srećni da je to posledica jačanja konkurentnosti.

"U pitanju je više priliv takozvanog špekulativnog novca koji ulazi u sistem zbog razlika u kamatnim stopama, koje su niske u evrozoni, a relativno visoke kod nas", kaže Šoškić.

Jači dinar znači nešto jeftiniju uvoznu robu i niže rate za kredite. Ali za izvoz bi bilo bolje da dinar postepeno slabi. Zato je sada važno šta će učiniti Narodna banka – da li će olabaviti monetarnu politiku, tačnije, smanjiti osnovnu kamatu.

"Ono na šta mi možemo da utičemo i što možemo da predvidimo govori u prilog relaksaciji monetarne politike. Mi nismo baš srećni što je on pao tih nekoliko parica ispod 120 dinara. Ne želimo da stvaramo privid jačanja dinara bez realne osnove. Ali, ono što nas raduje jeste dolazak stranih investitora, koji ulaganjem u dinarske hartije od vrednosti, pokazuju poverenje u mere ekonomske politike", kaže Jorgovanka Tabaković, guverner NBS-a.

Dok dinar blago jača prema evru, rast vrednosti američke valute prema evropskoj je drastično veći. Rezultat – rast i onako velikog srpskog javnog duga. Samo zbog odnosa vrednosti evra i dolara, kažu u Vladi, naš javni dug je u februaru porastao za milijardu evra.

"To je tačno objašnjenje, mi imamo oko sedam milijardi javnog duga u dolarima i kad izračunamo promenu dolara u odnosu na evro – to iznosi baš toliko", objašnjava Arsić.

Ekonomista Saša Ranđelović kaže da je učešće dinarskog duga relativno malo, tako da svako pomeranje kursa dinara u odnosu na evro i dinara u odnosu na dolar utiče na visinu javnog duga.

Razloga za brigu nema – kaže guvernerka. "Srbija odnedavno ima telo koje se bavi upravljanjem javnim dugom i zaista građani nemaju razloga da brinu kako će se to odraziti na ukupno stanje duga u Srbiji. Verujete, ima ko o tome da brine", ističe Jorgovanka Tabaković.

Ali, ako situacija potraje, moguće je, kaže, da će Vlada menjati strukturu državnog duga. Da se to planira, najavio je i ministar finansija.