Žalbe na rad izvršitelja

Sve je više onih koji se žale zbog načina na koji im izvršitelji zaplenjuju i prodaju imovinu.

U ponudi na sajtovima izvršitelja i sudova, od igle do lokomotive. Prodaju se zaplenjene stvari dužnika koji nisu imali novac da plate dugovanja. Izvršitelj ima pravo da zainteresovanog kupca dovede u stan dužnika, da razgleda i kupi nešto od zapečaćenih stvari.

Vrednije zaplenjene stvari čuvaju se kod izvršitelja u sefu ili nekom drugom obezbeđenom prostoru.

Svetlana Manić, zamenik predsednika komore izvršitelja, kaže da zakon reguliše gde se ostavljaju i kako se čuvaju popisane stvari i izvršitelji tako i postupaju.

Manićeva kaže da ne postoji mogućnost da dužnik ne želi da kupac dolazi u stan odnosno on može da se usprotivi, ali će izvršitelj svakako dozvoliti poveriocu i obezbediti da na jedan nesmetan način razgleda popisane stvari.

Iako nije najprijatniji način da se reši duga, za dužnika je to jeftinije. U suprotnom, morao bi da plati skladištenje ili iznajmljivanje posebnih prostorija gde bi se zaplenjene stvari čuvale.

"Postupanje izvršitelja, čak i kada je u skladu sa propisima koji regulišu njihov rad, iako ne mora vređati određena prava, ozbiljno ugrožava prava na privatnost i prava na stan građana koji su izvršni dužnici u tom postupku", kaže Robert Sepi, zamenik zaštitnika građana.

U kancelariji Zaštitnika građana upozoravaju: da bi se problem prevazišao, moraju se menjati propisi.

Zamenik zaštitnika građana kaže da unapređenje pravnih porpisa, pre svega, načina dostave efikasnog pravnog sredstva, protiv zaključka izvršitelja može unaprediti rad izvršitelja.

Prema njegovim rečima, drugi segment je monitoring njihovog rada, koji je trenutno podeljen između komore izvršitelja i Ministarstva pravde.

"U praksi na osnovu pritužbi imamo saznanja da Ministarstvo pravde pritužbe koje dobije na rad izvršitelja prosleđuje komori", kaže Sepi.

Od kada su privatni izvršitelji od sudova preuzeli posao prinudne naplate dugova za komunalije, naplata je povećana za trećinu.