Srbija preuzela 95 odsto standarda EU

Životni standard nije isto što i standardizacija propisa, ali što više uvedenih standarda - to je i zemlja razvijenija. Osim međunarodnog domena rs. ili srb. pri oznakama automobila cilj standarda je bezbednost i lakši izlazak robe na međunarodno tržište.

Uz Direkciju za mere i dragocene metale Akreditaciono telo i ministarsvo privrede institut za standardizaciju je nadležna za usvajanje standarda. Kada je standard dobrovoljan, a kada obavezan?

"Standard je dokument koji sadrži zahteve. Zahteve za proizvode za usluge za metodologiju za sisteme menadžementa. Dakle, to su zahtevi koji se na dobrovoljnoj osnovi primenjuju, a kada uđu u tehnički propis onda su obavezni", kaže Violeta Nešković Popović, rukovodilac sektora Institut za standardizaciju Srbije.

Standardi se i kupuju. Koštaju od hiljadu i po do deset hiljada dinara. Ali ako ih primenjujete cena je viša, ali i koristi su veće. Primena standarda povećava od 0,5 do pet posto bruto prihod kompanija. Zato je standardizacija okrenuta ka najvećim spoljnotrgovinskim partnerom Srbije - Evropskom unijom.

Pomoćnik ministra za privredu i privatizaciju Jelena Popović kaže da smo imali bilateralni skrining u septembru mesecu i da je to dobro ocenjeno.

"Inače se ocenjuje u kojoj meri su preuzete evropske direktive koje će ući u naš pravni sistem, a preuzimanje evropskih direktiva ima za direktnu posledicu da srpski proizvodi imaju tehničke zahteve za bezbednost koji važe i na stranim tržištima Evrope," kaže Popovićeva.

Preostalih 30 posto tehničkih propisa trebalo bi da usvoji i odnosi se na igračke na neke građevinske materijale i slično. Tu učestvuju sva ministarstva u zavisnosti od vrste bezbednosti.

Ministarstvo ekonomije vodi registar svih propisa i kako ih ratifikuje, tako ih i prijavljivljuje Evrospkoj uniji i svetskoj trgovinskoj organizaciji.