Reciklažni sektor na rubu sive zone

Prihod od naplate ekološke takse u prošloj godini je 7,7 milijardi dinara, što je 50 odsto više nego 2013. godine, kada je naplaćeno pet milijardi dinara.

"Reciklažni centri imaju veći potencijal nego što ga sada koriste. Imamo reciklažnu mrežu koja može da sakupi još mnogi više otpada. Problem je bio likvidnost. Mi nismo imali dovoljno obrtnih sredstava da plaćamo taj otpad i sakupljanje", kaže Ana Petrović Vukićević iz Udruženja reciklera Srbije.

Polovina obveznika i dalje izbegava plaćanje ekološke takse.

"Interes Privredne komore Srbije je da raste broj obveznika plaćanja eko-takse u Srbiji u 2015. i 2016, ali da troškovi i visina takse budu proporcionalno umanjeni, kako bi mogli da obezbedimo jeftiniju proizvodnju, kako bi mogli da obezbedimo transparentnost i trošenje sredstava kada je u pitanju eko-taksa", kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

Sakupljanje otpada, naročito metalnog, uglavnom je u sivoj zoni.

"Svaki registrovani operater koji posluje legalno - sve što je javno dobro, šahtovi, saobraćajni znakovi, ograda, dalekovodi, bakarni kablovi - kada ih dobije, i ako su sumnjivog porekla, mi zovemo policiju. Dok na primer nelegalni otpadi prikupljaju svaku robu i u daljni tok plasiraju robu sumnjivog porekla", kaže Tena Đurašinović iz Centra za reciklažu Železnik.

Ekološka inspekcija kontroliše samo otpade koji imaju dozvolu za rad, kojih je oko 300.

"Oko 50 odsto možemo da konstatujemo da su operateri ispoštovali uslove koji su im naloženi tom dozvolom. Nailazili smo da operateri ne poštuju uslove iz dozvole kojom su propisani, da se odrede odgovarajuće mere vezano za zaštitu životne sredine, kao što je zaštita podzemnih tokova voda, zaštita zemljišta. Uglavnom je to najveći problemi", kaže republički inspektor za zaštitu životne sredine Vesna Nanuševski.

U Srbiji ima oko 3.000 nelegalnih otpada za sakupljanje metala. Zbog ilegalne trgovine metalnim otpadom na meti kradljivaca je i javna infrastruktura, što često dovodi u pitanje bezbednost građana, a materijalna šteta, samo u Beogradu, je i do milijardu dinara godišnje.