Siva ekonomija bolna tačka Srbije

Više od 60 odsto privrednika i građana smatra da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije, pokazuju rezultati istraživanja "Ipsos Stratedžik marketinga". Najmanje nepravilnosti ima u poljoprivredi i proizvodnji, svega 10 odsto.

Trećina firmi koje se bave uslugama posluje nelegalno, a gotovo polovina onih koji se bave trgovinom duboko su u sivoj zoni.

"U trgovini se najviše ogleda kroz prodaju robe bez obračunatog PDV-a. Pored toga zaposleni koji se bave ovom delatnošću nisu prijavljeni i kroz niz drugih neplaćanja parafiskalnih nameta koje svi mi u legalnim tokovima moramo da plaćamo", napominje komercijalni direktor "DIS-a" Nenad Jelić.

I pored podrške u borbi protiv sive ekonomije, ni građani ni privrednici najčešće nisu spremni da pomognu državi, jer misle da to nije njihov posao.

"Obim sive ekonomije se smanjio prema mišljenju 50 odsto građana. To je dobar znak. Šezdeset odsto građana smatra da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije. Poverenje u Vladi još uvek je jako visoko", kaže Predrag Kurčubić, direktor istraživanja iz "Ipsos stratedžik marketinga".

Državni aparat ne funkcioniše sinhronizovano. Nema ravnomernog i pravičnog kažnjavanja, pa je i to jedan od razloga za poslovanje u sivoj zoni.

Zbog sudara sa birokratijom, mnogi privrednici već posle prve godine poslovanja ulaze u nelegalne tokove, tvrde u Naledu.

"Stalna izmena različitih naknada, taksi, poreza, novih povećanja poreza koji često idu i do 500 posto iz godine u godinu dovodi takođe do velike pravne nesigurnosti kako ste započeli poslovanje, a kako završavate godinu. To takođe tera privredne subjekte u nelegalno poslovanje", smatra Jelena Bojović iz Naleda.

I pored toga što svaki treći ispitanik ne dobije fiskalni račun, a polovina ga nikada i ne traži. Više od 80 odsto anketiranih ne bi prijavilo one koji ne izdaju fiskalne račune.