Lagardova: Nema brisanja grčkog duga

Lagardova je istakla da grčki dug ne može da bude "izbrisan", jer je to pitanje jednakosti zemalja Evropske unije, prenosi Beta.

"Postoje interna pravila koje članice zone evra treba da ispune. Ne možemo da pravimo posebne kategorije za neku konkretnu državu", rekla je Kristin Lagard u intervjuu za pariski Mond.

Posle pobede levičarske stranke Sirize na prevremenim parlamentarnim izborima u Grčkoj, generalna direktorka MMF-a rekla je da je prioritet te institucije "ponovno angažovanje dijaloga s novim vlastima, posebno o strukturnim reformama zemlje".

U okviru drugog plana međunarodne pomoći ostaje da se Grčkoj isplati još 3,6 milijardi evra. Međutim, ta isplata je moguća ukoliko Grčka sprovede strukturne reforme kako to zahtevaju međunarodni kreditori: Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Centralna evropska banka.

"To uključuje reforme državnog aparata, sistema naplate poreza, kao i skraćivanje sudskih postupaka. To nisu mere štednje već suštinske reforme koje su još potrebne u Grčkoj", rekla je Kristin Lagard.

Lider Sirize Aleksis Cipras izjavio je pre pobede na izborima da želi da obustavi oštre mere štednje uz obećanje da će pokrenuti nove pregovore o dugu Grčke.

Cipras je predložio rešenje po ugledu na Konferenciju u Londonu 1953, kada su zapadne sile otpisale glavnicu duga Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog rata.

Mere štednje su Grčkoj nametnuli Evropska unija i MMF da bi se nastavila finansijska podrška od preko 240 milijardi bez koje bi vlasti u Atini teško mogle da izbegnu državni bankrot.