NBS traži rešenje za "švajcarce"

Jačanje franka se moglo očekivati u perspektivi, ali ovakav devizni udar i njegovo jačanje za oko 15 procenata u jednom danu, nije mogao da se predvidi, niti je bilo koja centralna banka predvidela reakciju Centralne banke Švajcarske, saopšteno je iz kabineta guvernerke NBS.

"Oni koji sada kažu da je takva reakcija mogla da se predvidi, trebalo je da na to jasno i nedvosmisleno ukažu, ali toga nije bilo", napominje NBS.

Odmah po objavi mera Centralne banke Švajcarske, NBS je počela sveobuhvatne analize efekata jačanja franka na položaj građana Srbije koji imaju stambene kredite u toj valuti, kao i analize posledica tog svojevrsnog šoka na stabilnost finansijskog sistema, stoji u saopštenju.

NBS ukazuje i da sva "gotova" rešenja, koja se pominju, znače i prenošenje rizika sa korisnika kredita, a samim tim i troškova, na banke, NBS i/ili državu.

Tako na primer, fiksiranje kursa na nivou od 102 dinara za švajcarski franak, koje znači eliminisanje deviznog rizika za korisnike ovih kredita, znači ne samo trošak po banke, već nije korektno prema korisnicima kredita koji su inicijalno bili oprezniji i zadužili se u evrima, jer oni i dalje ostaju izloženi deviznom riziku, u koji su svesno ušli, dodaje NBS.

U pogledu konverzije kredita u evro, uz tvrdnje da bi u tom slučaju banke samo smanjile "ekstra profite" koje imaju zbog kursnih razlika, NBS navodi da to nije tačno.

U slučaju eventualne konverzije u evro, po kursu koji je važio u momentu odobravanja kredita, morale bi da se primene i više kamatne stope koje su građani koji su se zadužili u evrima plaćali duži niz godina, navodi NBS i ističe da su razlike između euribora i libora od 2006. do 2008. godine, kada su krediti indeksirani u švajcarskom franku mahom uzimani, oscilirale od 1,5 do 2,7 procenata).

Povodom pisanja pojedinih medija, NBS podseća da je u junu 2011. godine, pošto su se pojedini građani, uprkos upozorenju centralne banke, i dalje zaduživali u švajcarskim francima, donela odluku da se zabrani kreditiranje stanovništva u stranoj valuti, osim u evrima.

Dakle, ne može se očekivati da zvaničnici upozoravaju građane da se ne zadužuju u valuti u kojoj je zaduživanje zabranjeno, saopštava NBS.

Iako je kreditiranje u švajcarskim francima zabranjeno od jula 2011, NBS je nastavila da pažljivo prati kretanje rata kredita građana koji su se zadužili, kako u švajcarskim francima, tako i u evrima.

NBS navodi da je, svesna situacije sa kojom se suočava oko 22.000 građana i uvažavajući činjenicu da su i građani koji su uzeli kredite indeksirane u evrima takođe izloženi deviznom riziku, u maju 2013. dala preporuku bankama, čiji je cilj bio da se korisnicima kredita indeksiranih u francima, u naredne tri godine omogući otplata nižih rata.

Kako se objašnjava, građani su, po tom osnovu, dok mere fiskalne konsolidacije ne počnu da daju pune efekte na životni standard stanovništva, mogli da imaju rate kredita koje su niže između 12 odsto i 20 odsto, u zavisnosti od perioda uzimanja kredita.

Zbog toga su korisnici kredita koji su prihvatili tu preporuku u manjoj meri pogođeni aktuelnim jačanjem franka, zaključuje NBS.