Udar na rate kredita, franak naglo skočio

Kako je moguće da u jednom danu izgubite 15 odsto vrednosti nekretnine a da ne igrate na berzi. Odgovor je ili da ste prokockali stan ili da ste zaduženi kreditom u švajcarskim francima.

Upravo se to desilo Andrei Đurović iz Beograda koja je po objavljivanju vesti o rastu franka htela da otplati ceo kredit .

"Odmah sam se uputila u banku da otplatim prevremeno moj kredit, međutim, u banci su mi rekli da ne znaju da li će to moći da se uradi. Ja sam podnela zahtev nisam dobila nikakav odgovor", kaže Aleksandra Đurović.

Stručnjaci upozoravaju da panika klijentima nije dobar saveznik.

,,Danas je sigurno panika i na svetskom tržištu i na tržištu nekretnina i kod nas. Svi oni koji imaju kredite u švajcarcima su u problemu ali mislim da od danas pa u narednih par dana nije pametno raditi ništa", kaže ekpert za nekretnine Aleksandar Kon.

U Udruženju "Efektiva" kažu da klijente čeka tužba ako odustanu od otplate kredita i da nije ni najbolji trenutak za prodaju nekretnine.

Inače 2008. godine kredit od 70 hiljada švajcaraca je vredeo 43.500 evra. Tada je rata bila oko 50 evra.

14. januara ove godine, nakon šest i po godina otplate, rata je 102 evra a kredit je narastao na 50 hiljada evra.

Već u petak 16. januara, posle najnovijih promena, ukupan ostatak duga biće čak 57 i po hiljada evra a rata je 117 evra.

Bankari smatraju da je ovakav potez Centralne banke Švajcarske očekivan.

"Danas je kurs bio na mnogo većem nivou, dolazi do smirivanja i ja ne očekujem veće oscilacije između kursa franka evra i dinara", kaže Hasan Hanić iz Beogradske bankarske akademije.

Domaće devizno tržište nije bilo značajnije uzdrmano današnjim turbulencijama iz međunarodnog okruženja, ali imajući u vidu aktuelna kretanja, Narodna banka Srbije će pažljivo pratiti promene vrednosti najvećih svetskih valuta i nastojati da umanji prelivanje negativnih posledica na domaće tržište.

Globalna finansijska tržišta su na to veoma burno odreagovala i u prepodnevnom trgovanju došlo je do značajnog jačanja franka od gotovo 40 odsto u odnosu na evro.

Nešto kasnije, franak se stabilizovao na nivou od 1,03 za evro, što predstavlja jačanje švajcarske valute za oko 15 odsto, saopštila je NBS.

Današnja dešavanja nisu zaobišla ni valute u regionu, s obzirom da je u pojedinim zemljama značajan deo kreditnog portfolija denominovan u švajcarskim francima, tako da poslednja kretanja ponovo poskupljuju servisiranje tih kredita.

Procenjuje se da je u Hrvatskoj još oko 60.000 kredita s klauzulom u švajcarskoj valuti, najviše stambenih.

Narodna banka očekuje da će svi eventualni zastoji na domaćem deviznom tržištu u trgovini švajcarskim frankom biti otklonjeni u što kraćem roku, odnosno da će biti obezbeđeno redovno obavljanje svih transakcija.

U saopštenju se ističe da će Narodna banka Srbije naročito pažljivo pratiti posledice ovih promena po stabilnost finansijskog sistema, imajući u vidu položaj korisnika stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Švajcarska centralna banka uvela je politiku minimalnog kursa septembra 2011. na vrhuncu evropske dužničke krize, u pokušaju da zaustavi rast franka, koji je tradicionalno sigurno utočište investitora.