среда, 14.01.2015, 08:02 -> 09:25
Praznični pokloni na odloženo plaćanje
U Srbiji se, prema nepisanom pravilu, za novogodišnje i božićne praznike troši više nego što se ima. Bogatija trpeza, sitnice koje upotpunjuju prazničnu atmosferu, poklončići i pokloni, tanje novčanik. To nas stigne kasnije, kad vidimo kakav je konto.
Potrošnja je poslednjih godina ipak, prema statistikama smanjena, ali kraj decembra i početak januara to demantuje.
Da li novogodišnji poklon ili jedan dan može da nadomesti manjak novca i pažnje tokom godine. Sudeći prema novogodišnjim gužvama u tržnim centrima verovatno nekima može. Tada se lako poseže za čekovima i karticama i prodaja raste jer radost najdražih nema cenu.
Posle se presabiramo kako preživeti mesec po mesec.
"Kod osnovnih životnih namirnica mi nemamo tu tendenciju rasta. Imamo povećanu prodaju skupe robe. To je onaj deo potrošača koji može da priušti sebi zadovoljstvo da u vreme praznika kupi te vrednije proizvode jer se ta tradicija se nastavlja", kaže Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača Beogarada.
Statistika ipak donosi precizniju sliku zašta su se koristile platne kartice. Za kupovinu robe da, ali često lošijeg kvaliteta posebno mesa i mleka, odeće i obuće.
"Najčešće za kupovinu hrane, negde 68 posto klijenata koristi debitnu karticu u supermarketima, druga u nizu je kupovina obuće i odeće. Na trećem mestu je kupovina na benzinskim pumpama", kaže Jelena Ristić iz "Master kard Srbija".
Građani posle desetak godina upotrebe platnih kartica ipak znaju da upravljaju rizicima.
Kreditne kartice najviše koriste za kupovinu poklona, ali i plaćanje turističkih aranžmana na odloženo i kupovinu preko interneta.
Šta ekonomisti očekuju od potrošnje kada privreda i građani me mogu trošiti više od zarađenog.
"Sada imamo i nove mere smanjivanja i ograničavanja plata. Najavljuje se talas otpuštanja tako da ne verujem da u 2015. možemo očekivati krupnije pomake, već verovatno nastavak trendova iz prethodne tri četiri godine", kaže ekonomista Dejan Erić.
Novi izazov za trgovinu su i provizije za prihvat kartica na pos terminalima posebno za radnje koje ostvaruju manji promet. One se kreću od 0,5 do 2,5 odsto.
Promet u njima je sve manji jer se potrošnja seli u velike lance koji imaju niže cene pa banke zahtevaju i paušalnu proviziju koja uz mali prosečni račun posao čini neprofitabilnim.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар