Radnici "Želvoza" zaboravili šta je plata

Rukovodstvo "Želvoza" se dovija – menja poslovnu filozofiju i nada se brzoj privatizaciji jer nema rešenje za duži rok.

Za dve godine "Želvoz" će postojati tačno jedan vek. Njegov ključni simbol je aparat za varenje i to ne samo zato što je na njemu vario heroj Srba, kako se i sama fabrika zvala u jednom periodu – nego zato što jasno pokazuje sudbinu "Želvoza". Naime, ukraden je trafo jer je bio od bakra i ostala je samo ljuštura.

Ljuštura je ostala i od nekadašnje firme sa 2.000 zaposlenih. Kralo se, kažu u fabrici, godinama. Sada dugovi premašuju vrednost kapitala – 22 hektara i 10 pogona. Radnici su zaboravili šta je plata.

Sluša ih direktorka čije prezime asocira na "Bolji život". Od njega nema ništa, kaže Ljiljana Popadić – fabika je u najtežem stanju otkako postoji. Samo prošle godine gubitak je bio milijardu i trideset miliona dinara.

Izvršna direktorka Ljiljana Popadić kaže da je trenutno račun u blokadi za 55 miliona za neisplaćene zarade zaposlenima.

"Snalazimo se preko naših zavisnih društava – pokušavamo sve što možemo da se održimo i da ne potonemo skroz", kaže Popadićeva.

Generalni direktor je u martu počeo od osnova: obezbediti prevoz, zaštitnu garderobu, ishranu radnicima.

Kuvarica u fabrici kaže da se u toku dana spremi 130 komplet-jela i da su radnici zadovoljni. 

Promenio je poslovnu filozofiju - ne rade ništa bez avansa, ne isporučuju dok ne bude isplaćeno. Ipak, sačekao ga je problem koji ne može da reši. Do 2012. za četiri godine milijardu dinara dala je Vlada za remont vagona, a posao nije urađen.

"Bili smo u obavezi da na zahtev Ministarstva privrede dostavimo naše mišljenje do 19. decembra, što smo i uradili. Nadamo se da će radna grupa pozvati i nas, sve aktere, da se to konačno reši", kaže generalni direktor Milorad Stojković.

Do tada jedini vagon kojim se vozi "Želvoz" su malobrojni potpisani ugovori. Popravke rade za rudnik Kovin, TENT, "Železnice Srbije", "Železaru Smederevo".

Izvršna direktorka Biljana Josimović odgovarajući na pitanje koliko će to novca doneti – kaže da je u ovom trenutku nedovoljno za svakodnevno funkcionisanje.

Josimovićeva kaže da je poslednja isplaćena zarada bila za april 2013. godine i da preživljava uz pomoć roditelja.

U ovoj fabrici se ne plaše posla i zato se nadaju brzoj privatizaciji. Brze pruge za njih nisu šansa. Oprema je spora i zastarela.