Zajedničke baze podataka povezuju region

Ne postoji oblast u kojoj se elektronski podaci ne mogu upotrebiti, od saobraćaja, preko industrije, pa sve do medicine.

"Zamislite da imate pacijenta koji se razboli u nekoj od ovih država. Zar nije logično da vi te podatke o njegovom zdravlju i statusu možete preneti za jedan minut i da ga možete lečiti na pravi način", ukazuje pomoćnica ministra telekomunikacija u Vladi Srbije Irina Reljin.

Države regiona imaju mali bruto domaći proizvod, ali zajedno predstavljaju tržište od 50 miliona ljudi, sa velikim mogućnostima.

"Sigurno se značajan rast BDP-a može ostvariti, da sad ne predviđam koliki ali mislim da na bazi same saradnje BDP u ovim zemljama, samo po osnovu te saradnje može porasti 25 posto u nekom srednjeročnom periodu. Institucije ne dozvoljavaju pristup elektronskim podacima jer najčešće ta oblast nije zakonski regulisana i nema dobrih sistema zaštite", kaže Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta u Beogradu.

Ipak, elektronske baze podataka u našem regionu mogu se koristiti za dobrobit svih.

"Moramo biti svesni da Vlade nisu vlasnici tih podataka, da su za te podatke plaćali državljani i da im moramo dati mogućnost da se služe tim podacima, jer to je neko javno dobro, zajedničko dobro koje mora biti iskorišćeno", podseća profesor Ziga Turk sa Univerziteta u Ljubljani.

Jedna od prepreka je određivanje metode prikupljanja podataka.

"Mi prvo imamo problem kako da u našoj sredini tu metodologiju usaglasimo da bismo mogli raditi kooperaciju unutar zemlje i onda da bismo se mogli uključivati u regionalnu saradnju", napominje Aida Bogdan, direktor Ekonomskog instituta u Banjaluci.

Ovo je prvi korak regionalne saradnje koja će uz pomoć internet tehnologija omogućiti da unapredimo obrazovanje i poboljšamo usluge koje javni sektor pruža građanima, i da jedni od drugih koristimo primere dobre prakse.