Kako rešiti problem nenaplativih kredita

Ekonomsku krizu najspremniji je dočekao domaći bankarski sistem. Međutim, neke banke su, kako se u žargonu kaže "odobravale političke kredite", ali i više rizikovale. Samim tim, svaki treći kredit je postao nenaplativ, što je najveći procenat u regionu. Rizik je različit, a premija osiguranja ista, pa je došlo vreme i različitog vrednovanja banaka.

"Razmišlja se o tome da se u narednom periodu procenjuje biznis model svake pojedinačne banke u smislu da se uvodi utvrđuje premija rizika. To je model koji postoji u nekim zemljama i ja ne isključujem mogućnost uvođenja i kod nas", kaže viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić.

Ekonomisti idu korak dalje razrađujući detalje takvih propisa.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić je predlagao da sve banke koje imaju adekvatnost kapitala iznad proseka bankarskog sektora Srbije plaćaju 50 odsto manju premiju osiguranja depozita.

"Vođen sam logikom što i okolne zemlje imaju iskustvo, Mađarske pa nadalje, da ta diferencirana premija nagrađuje banke koje dobro upravljaju, kažnjava one koji loše upravljaju i ono što je jako bitno stvara ambijent da se ne hazardira na tržištu na račun toga što će iz budžeta biti pokriveni depoziti depoziti kao što je to bio slučaj u Srbiji", objašnjava Đukić.

Evropska banka za obnovu i razvoj ide još dalje i predlaže Privrednoj komori Srbije posrednika za sporazumno rešenje dužničko-poverilačkih odnosa i restrukturiranje nenaplativih kredita.

Ministar privrede i privatizacije Željko Sertić kaže da je formirana i radna grupa koja će analizirati rezultate projekta i predložiti eventualne izmene zakona o finansijskom restrukturiranju kako bi taj model konsolidacije ušao u što širu primenu.

Većina novih propisa, poput Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju ima podršku MMF-a i Svetske banke. To je i uslov za privlačenje privatnog kapitala koji je od najveće važnosti za rešenje nelikvidnosti.