Kontrola tokova novca u "Farmakomu"

Marko Marinković je, gostujući u emisiji Oko, rekao da je kontrola koncerna izuzetno zahtevna zbog ukrštanja podataka, kontrole tokova novca i trajaće sigurno još nekoliko nedelja.

(Snimak "Oka" možete pogledati na našoj strani Emisije) 

"Kontrolišemo i povezane kompanije, u smislu poslovnog odnosa i udela u kapitalu", ističe Marinković.

Prema njegovim rečima, kontrola se obavlja u istom vremenskom intervalu, u isti čas, u svim firmama, a tim poslom se bavi više desetina pripadnika poreske policije.

"Planirali smo organizovane kontrole koje se bore protiv finansijskog kriminala, i ustanovili smo malverzacije i zloupotrebe o čemu smo izveštavali nadležne državne organe", ističe v. d. direktora Poreske uprave.

Marinković navodi da detalje o slučaju Bogićević ne može da iznosi, budući da je vlasnik "Farmakoma" uhapšen i u statusu koje definiše zakonodavstvo.

Govoreći o kontrolama velikih poreskih dužnika, prvi poreznik Srbije navodi da one ranije nisu bile moguće zbog političkog uticaja i zaštite pojedinih biznismena.

"Svi smo svesni činjenice da je bilo određenih političkih uticaja i zaštite pojedinih firmi. Međutim, od kada sam došao na mesto zamenika direktora Poreske uprave, nema zaštićenih. Svi su poreski dužnici jednaki pred zakonom", ističe Marinković.

V. d. direktora Poreske uprave navodi da poreznicima nije cilj "rušenje i lividacija" poreskih dužnika, niti prinudna naplata, već uzimanje novca onima koji ga na računima imaju, ali su neažurni i nezainteresovani da ispune dugove prema državi.

Komentarišući velike dužnike koji su voljni da plate porez, Marinković podseća na primer firmi Predraga Rankovića Peconija "Monus" i "Invej".

Kako je naveo, samo u septembru, u roku od 15 dana naplaćeno oko sedam miliona evra na ime duga za porez. Dodaje da je od Peconija, od kada je na mestu prvog poreznika, naplaćeno blizu devet miliona evra.

Marinković naglašava da Poreska uprava radi, zajedno sa drugim državnim organima, i na kontroli firmi koje nisu dugo godina kontrolisane.

Takva je, prema njegovim rečima, i Apatinska pivara u koju poreznici nisu kročili sedam godina.

Upitan da li kao bivši pripadnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koristi u radu njihovu metodologiju, odgovara da takva metodologija ne može da se primenjuje u Poreskoj upravi, jer nije tako regulisano zakonom.

Međutim, kako kaže, može da se primeni iskustvo, lična poznanstva i pozitivna energija u svim državnim organima da se malverzacijama stane na put.

Na pitanje da li je logično da kazna za neplaćanje poreza na imovinu za građane iznosi 50.000 dinara, ako godišnji porez iznosi, primera radi, oko 8.000 dinara, Marinković odgovara da je to nasleđeno.

"To smo nasledili. Ne zaboravite da sam ja na ovoj poziciji manje od četiri meseca. Ali svestan sam činjenice da veliki broj građana koji se bori za egzistenciju nije u mogućnosti da plati", kaže Marinković.

S druge strane, dodaje, svi moraju da imaju svest o tome da obaveze prema državi moraju da se izmiruju.