Digitalizacija Srbije, u korak sa svetom

Prvo je stvoren centar za velike poreske obveznike - obaveza prijavljivanje poreza elektronskim putem. Zatim je u sistem uključeno penzijsko i socijalno osiguranje. A od 1. januara 2017. godine Zakon predviđa potpun prelazak poreskih prijava ne samo pravnih već i fizičkih lica elektronskim putem, čime je omogućena velika produktivnost.

"Ranije smo imali stotine poreskih računa, sada je to jedan uplatni račun i gde softver samog trezora vrši preraspodelu prihoda odgovarajućim poreskim korisnicima. Za poresku upravu to znači oslobađanje velikog ljudskog potencijala u poreskoj upravi, koji je do sada bio angažovan na manuelnom unošenju podataka sa papirnih prijava u sam sistem poreske uprave", objašnjava Igor Lončarević, poreski savetnik iz firme "KPMG".

I dok premijer kaže da je naplata poreza u oktobru i novembru bila rekordna, Srbiji sledi novi Zakon o planiranju i izradnji. Prvi korak ka elektronskoj dozvoli - digitalizacija seizmografije terena već je učinjen.

"Mi smo uspeli da rešimo sistem tako da korisnik šalje elektronski zahtev da bi zahtev dobio nazad potpuno automatizovano i to u vremenima koji su manja od jednog dana, u zavisnosti od vremena overivača", kaže Boris Damnjanović iz firme "OSA računarski inženjering".

Da smo na vreme imali dobro prilagođavanje firmi tržištu, danas na desetine hiljada preduzeća ne bi bilo u stečaju.

"Stepen prilagođenja tražnje na tržištu dovodi do smanjene ili povećane konkurentnosti firme. Konkreteno znam najveću našu izdavačku kuću koja je svojevremeno davala mleko slovoslagačima, a danas je uopšte pitanje da li treba da izlaze u štampanom obliku", ukazuje Rade Šević, stečajni upravnik.

Digitalizacija može da ide i brže od stvarnosti, pa je poverenik za informacije od javnog znacaja tražio preispitivanje objavljivanja jedinstvenog matičnog broja poreskih obveznika. Neke zemlje regiona, te podatke su već ukinule.