Biomasa, "zaboravljeni" energent

O obnovljivim izvorima energije kod nas se tek povremeno govori, a njihovo korišćenje prava je retkost. Milan Piperski iz Sakula, shvatio je prednosti biomase kojom greje kuću i plastenik.

Milan Piperski iz Sakula ima farmu ovaca i obrađuje oko 100 lanaca zemlje. Soja ne uspeva na njegovom imanju, pa mora da kupuje sojinu slamu koju već 10 godina koristi za zagrevanje dve kuće i plastenika. Tako mu se isplati, a grejanje ga mesečno košta oko 10.000 dinara.

"Isplativo je. Ja kupujem biomasu na imanjima u okolini sela. Tonu plaćam 1.200 dinara. Uz to treba ukalkulisati fizičku radnu snagu, naftu za transport i kanape kojim vezujemo bale. Izađe da me jedna bala košta samo 30 dinara", kaže Milan.

Probao je da greje i ostacima od žita i kukuruza, međutim soja je najkaloričnija i najčistija. Za veliki broj domaćinstava, ipak, soja je nedostupna, jer se ne uzgaja u dovoljnoj količini. Velika industrijska postrojenja zahtevala bi još više tog energenta.

"Biomasa svoju primenu i svoju isplativost najviše može dokazati u industrijskoj proizvodnji, gde se ona u preradi poljoprivrednih proizvoda, gde je potrebna energija, koristi za proizvodnju takve vrste energije", kaže Vojislav Milijić, predsednik Nacionalne asocijacije za biomasu.

Prednost grejanja na biomasu je što je ekološko i obezbeđuje energetsku nezavisnost.

Osim poljoprivredne, koristi se i drvna industrija, dostupna je, jer je svuda oko nas, i jeftinija je. Potrebno je samo da se više promoviše i da država to pravno reguliše.

broj komentara 0 pošalji komentar