(Ne)efikasan sistem osiguranja depozita

Posle propasti nekoliko domaćih banaka, završno sa Univerzal bankom, Agencija za osiguranje depozita i sanaciju banaka od januara je počela bankama da naplaćuje dodatnu tromesečnu premiju osiguranja od 0,4 odsto od visine prikupljenih depozita. Kako to nije dovoljno za nesmetan rad, Agencija se dodatno zadužila kod Evropske banke za obnovu i razvoj sa 200 miliona evra. 

Prethodno je od Evropske investicione banke povučen kredit od 143 miliona evra za popunu praznog fonda za rizike Agencije, pa se postavlja pitanje da li je dosadašnji sistem osiguranja depozita dobar. 

Sistemom osiguranja depozita u Republici Srbiji obuhvaćeni su depoziti građana, preduzetnika, kao i mikro, malih i srednjih pravnih lica u iznosu do 50.000 evra, za koje garantuje Republika Srbija.

Međutim, da li je Agencija koja bi trebalo da osigurava tuđe depozite postala i sama predmet osiguranja jer je fond kojim raspolaže ostao prazan. Na to pitanje Agencija je odgovorila sopštenjem.

"Po otvaranju stečajnog postupka nad bankom Agencija za sanaciju banaka i osiguranje depozita, dužna je da u roku od tri dana počne da isplaćuje osiguranje depozita posredstvom banke isplatioca. Troškovi isplate osiguranih depozita kasnije se pokrivaju naplatom potraživanja iz stečajne ili likvidacione mase banke, pri čemu Fond za osiguranje depozita ima prioritet u odnosu na ostale poverioce, navodi se u saopštenju.

Zbog lošeg poslovanja i gašenja Agrobanke, Univerzal banke i Privredne banke Beograd, država je iz budžeta isplatila 700 miliona evra za osigurane, ali i neosigurane depozite. Ta suma jednaka je iznosu koji naknadno treba da uštedi u budžetu za narednu godinu od čega veliki deo od smanjenja plata i penzija.

U Evropi se obavljaju stres testovi banaka koje moraju da imaju najmanje 12 procenata rezervisanog kapitala i kako bi se odgovorilo na eventualno loš scenario. Eksperti naglašavaju da je situacija sa nenaplativim kreditima takva da bi trebalo duplirati taj iznos i sumnjaju u efikasnost dosadašnjeg sistema osiguranja depozita u Srbiji.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić kaže da je predlagao da sve banke koje imaju adekvatnost kapitala iznad proseka bankarskog sektora Srbije plaćaju 50 odsto manje premiju na ime osiguranja depozita.

"Vođen sam logikom što i okolne zemlje imaju iskustvo, od Mađarske pa nadalje, da ta diferencirana premija nagrađuje banke koje dobro upravljaju, kažnjava one koji loše upravljaju i ono što je jako bitno  - stvara ambijent da se ne hardazira na tržištu na račun toga što će iz budžeta biti pokriveni depoziti kao što je bio slučaj u Srbiji", rekao je Đukić.

Ekonomisti predlažu promenu zakona, da Narodna banka isključivo određuje premiju rizika za banke, a ne kao do sada Agencija.

Dotle ćemo se oslanjati na međunarodne institucije poput Evropske banku za obnovu i razvoj, koja kreditno podstiče infrastrukturu domaćeg bankarskog tržišta. Time se podržavaju i napori Vlade da ojača stabilnost finansijskog sektora, i poverenje investitora.