Kinezi žele da ulažu u srpske pruge i luke

"Vrlo je značajno da Kinezi prugu od Beograda do Budimpešte postmatraju kao regionalni projekat, odnosno koridor za povezivanje južne i centralne Evrope i sa tom prugom Srbija bi imala mogućnost plasmana robe na evropsko tržište", istakla je Zorana Mihajlović posle sastanaka u Vladi Srbije.

Predstavnici Kineske razvojne banke su vrlo raspoloženi da zajedno sa Srbijom rade na postojećim, ali i novim projektima, a žele da ulažu i u srpske luke, rekla je Mihajlović za Tanjug.

Ona je istakla da je Kineska razvoja banka jedna od najvećih svetskih banaka koja dolazi u one zemlje u kojima može da učestvuje u finansiranju određenih projekata.

Podsetila je da Srbija već realizuje neke projekte u saradnji sa Kinom - most preko Dunava između Zemuna i Borče i deo autoputa od Beograda do granice sa Crnom Gorom - od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga.

Srbija, dodala je, trenutno razgovara sa dve kineske kompanije o mogućnosti koncesione gradnje nedostajućih delova tog autoputa, tzv. Koridora 11, ali se, kaže, mora naći najbolji mogući način za Srbiju, kao i Kinu.

"Razgovrali smo o i ekonomskom stanju i makroekonomskoj stabilnosti Srbije", dodala je potpredsednica vlade.

Delegacija Kineske razvojne banke je sa Mihajlovićevom obišla i Saobraćajni institut CIP, gde je razgovarano o projektu gradnje brze pruge Beograd - Budimpešta.

Oni će tokom dana obići i gradilište mosta Zemun - Borča, neku srpsku luku i Jugoslovensko rečno brodarstvo.

Mihajlović je istakla da je dobro što se Kinezi interesuju za luke i vodni saobraćaj, jer taj vid saobraćaja nije dovoljno razvijen u našoj zemlji zbog nedostatka modernih tehnologija, a čija bi primena mogla dosta da poveća prihode u tom sektoru.

Kineska razvojna banka je jedna od tri kineske državne banke kojima Kina podupire svoje razvojne strategije u skladu s petogodišnjim planovima Državnog saveta, najvišeg državnog tela.

Reč je o banci koja uglavnom finansira projekte u oblasti električne energije, puteva, železnice, nafte i petrohemijskih proizvoda, uglja, pošte, telekomunikacija i poljoprivrede.

Kineska vlada je od 1999. godine počela je da usmerava svoje snage na potsticanje izvoza, ohrabrujući svoje banke i kompanije da investiraju u inostranstvu, što je dovelo do toga da Kineska razvojna banka i Kineska izvozno-uvozna banka zajedno sada pozajmljuju više od Svetske banke.