"Imate mozgove, nedostaje stabilnost"

Pre četiri godine kompanija "Koka-kola" objavila je izveštaj o svom uticaju na srpsku ekonomiju. Tada se pokazalo da samo ta firma direktno i indirektno utiče na jedan odsto ovdašnje privrede. U četvrtak se predstavlja novi takav izveštaj i u Beograd je zbog toga došao jedan od spoljnih savetnika kompanije profesor Itan Kapstajn, predavač na univerzitetima u Arizoni, Teksasu i Harvardu i savetnik brojnih kompanija i institucija. 

Razgovarali smo o pomenutom izveštaju, ali i o tome zašto Srbija ne uspeva da iskoristi svoj ekonomski potencijal. 

Koka-kola je objavila novi izveštaj o svom uticaju na srpsku ekonomiju. Šta izveštaj pokazuje?

Po meni najbitnije je koliki uticaj koka-kola ima na privredu. To je jedna relativno mala kompanija na ovom tržištu, ali ta jedna kompanija, zapravo Koka-kola sistem u kome je i punionica, odgovorna je za jedan odsto poslova u celom privatnom sektoru u Srbiji. Oko milion ljudi radi u privatnom sektoru ovde i nekih deset hiljada je na ovaj ili onaj način povezano sa Koka-kola sistemom. To je impresivna cifra.

Srpska vlada rve se sa velikim budžetskim deficitom. Da li su dodatni porezi neminovno rešenje?

Najvažnija stvar za svakog investitora je da ima poverenja u stabilnost i kredibilnost vladine politike. Ako se ta politika ljulja levo-desno, pa se jedan dan uvode porezi a sledećeg se menja poreski sistem to kod investitora stvara nesigurnost. Tako da je stvaranje stabilnog i kredibilnog sistema najvažniji zadatak vlade.

Ali to može biti teško kada se borite sa velikim deficitom?

Svakako je to izazov, ali vlada mora da misli na više vremenskih nivoa. Ima kratkoročnih rešenja, ali morate misliti na budućnost. Moraju da misle na današnje birače, ali ne smeju zaboraviti ni decu tih birača. I unuke. Ne smete da kreirate poslovno okruženje koje samo misli na ovaj trenutak a ugrožava buduće investicije i razvoj.

Šta bi onda bio dobar mamac za investitore danas i u svetu, ali i u Srbiji.

Srbija bez sumnje ima ozbiljnih prednosti u nekim oblastima. Za početak ima mnogo onoga što zovemo siva materija, u ovoj zemlji ima mnogo mozgova i to se vidi u sektorima u kojima je Srbija uspešna, recimo informatički sektor. A tu ne možete uspeti ako nemate dovoljno sposobnih mozgova u zemlji. Interesantno je primetiti da je posle pada komunizma i na početku tranzicije Srbija bila konkurentnija od većine u regionu, ako pogledate tadašnje rejtinge Srbije kod Evropske banke za razvoj, Srbija je bila kandidat za najbolji rezultat. To se nije dogodilo, verovatno zbog poslovnog okruženja. Jer sve potrebne sirovine imate. Poljoprivredni potencijal, informatički sektor, "Fijat" je veoma uspešna investicija. Dakle svi preduslovi su tu, ali ponoviću, poslovna politika mora biti kredibilna i stabilna da bi ohrabrila investitore.

I tako bi ih privukli?

Da, to je ključno. I to nije samo problem Srbije, to važi za ceo svet. U Sjedinjenim državama odakle ja dolazim mnogo smo debatovali poslednjih godina o velikim kompanijama koje napuštaju SAD. Mi to zovemo poreska inverzija. Velike američke kompanije traže bolje poresko okruženje na drugim mestima. Dakle, to nije samo srpski problem, s tim se bori svaka vlada, naročito posle 2008. od kada se gomilaju ovi fiskalni deficiti. Ali morate stvoriti to stabilno i kredibilno okruženje. Zapamtite, investitor koji pravi fabriku računa da će je amortizovati za pet ili deset godina. I on gleda u budućnost i pita se hoće li uslovi za rad biti dobri tokom celog tog perioda.