Pojačane kontrole obaraju nezaposlenost

Statistički podaci ukazuju da je nezaposlenost u padu iako privredni tokovi na to ne upućuju. Stopa nezaposlenosti je 20,3 odsto, što je u odnosu na prošlu godinu smanjenje od 3,8 odsto, podaci su Zavoda za statistiku. Takav trend pojačan je sredinom godine izmenama zakona koji su doneli poreske olakšice poslodavcima i veća ovlašćenja inspekcijskim službama.

Već sedmi mesec za redom na evidenciji Nacionalne službe, smanjuje se broj nezaposlenih. Ispostavlja se i da je većina njih radila.

"Negde oko 80 odsto je onih koji su prevedeni u legalne tokove poslovanja, što je velika stvar, pre svega, za te radnike jer će imati zdravstveno i socijalno osiguranje, 20 posto je novozaposlenih", kaže premijer Aleksandar Vučić.

Iako se u međuvremenu mesečno u proseku zapošljavalo oko 18.000 hiljada radnika, zbog evidencije novih, i dalje je nezaposleno 748.000 ljudi. Ipak, da nezaposlenost pada, tvrde i u Zavodu za statistiku.

Tu stopu oni mere tzv. Anketom o radnoj snazi koja kao zaposlene tretira i one koji rade na crno ili u sopstvenom domaćinstvu, u poljoprivredi. Tvrde da je rast takvog angažovanja pogurao opštu sliku zaposlenosti.

Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku kaže da nije bilo otpuštanja u formalnom sektoru u tolikoj meri koliko je ljudi radilo u ovom trenutku u neformalnom, pre svega, u oblasti poljoprivrede i dela građevinarstva.

Samo pojačanom kontrolom Inspekcije rada u protekla tri meseca zaposleno je 14,5 hiljada radnika koji su radili na crno, što je tri puta više nego u čitavoj 2013. godini.

"Pošto radimo kontinuirane kontrole koje povremeno ponavljamo i u delu građevine, tu smo primetili da opada broj lica koja zatičemo u radu na crno", rekao je Bojan Jocić, direktor Inspektorata za rad.

Stručnjaci smatraju da recesija i pad nezaposlenosti, na duži rok ne mogu zajedno.

Danilo Šuković, ekonomista smatra da se samo značajan privredni rast može značajno smanjiti nezaposlenost, sve ostalo su kratkoročni efekti koji mogu u kratkom roku naznačiti neke manje promene ali one suštinski nisu krucijalne.

"To naravno ne znači da fleksibilne mere na tržištu rada nisu povoljene i da ih ne treba primenjivati", objašnjava Šuković.

To u vidu imaju i kreatori mera štednje, jer ih najavljuju i kao preduslov za bolji privredni ambijent.